Latinoamerički kreatori politike ne podržavaju slanje vojne opreme Ukrajini bez multilateralne autorizacije, tvrdeći da bi ovi transferi mogli još više da povećaju nasilje
Rat na prostoru Ukrajine je počeo još 2014. godine, a svoju kulminaciju dobija 2022. godine kada Rusija otpočinje specijalnu vojnu operaciju. U ovom ratu od početka, sa obe zaraćene strane, učestvuju brojni stanovnici Latinske Amerike, pre svega Kolumbijci, ali i Argentinci, Brazilci, Peruanci itd.
Ovaj rat je unekoliko uticao na ekonomsku konkurentnost i proizvodnju Latinske Amerike. S jedne strane, zbog sankcija uvedenih Rusiji tokom Krimskog rata u 2014. što je rezultiralo povećanjem troškova pomorskog prevoza što je u tom periodu smanjilo konkurentnost latinoameričke proizvodnje za 2,4%. Pored toga, povećanje u Kineskoj trgovini sa regionom predstavljalo je veliki izazov za aspiracije Rusije u Latinskoj Americi.
Ukrajinski rat u Latinskoj Americi posebno utiče na geopolitiku, ekstraktivizam i inflaciju.
Ovaj rat je imao ekonomske posledice, kao što su inflatorni pritisci, veći pritisak na vlade da smanje poreze na osnovni proizvod. Smanjenje međunarodnih investicija i poremećaji trgovačkih puteva uticali su na sposobnost Latinske Amerike da se globalno takmiči i održava stabilan ekonomski rast.
Iz kojih sve zemalja Latinske Amerike dolaze dobrovoljci na ukrajinsko ratište?
Latinoamerički dobrovoljci koji su se borili u Ukrajini dolaze iz različitih zemalja, a neke od najistaknutijih su:
– Kolumbija: Zbog dugotrajnog oružanog konflikta u Kolumbiji i česte povezanosti sa međunarodnim borbama, Kolumbijci su među najbrojnijim latinoameričkim borcima u Ukrajini.
– Argentina: Argentina je takođe pružila značajan broj dobrovoljaca, posebno među onima koji su simpatizirali sa idejom borbe za slobodu protiv agresije.
– Brazil: Zbog političkih i socijalnih faktora, Brazilci su se često nalazili u delu međunarodne zajednice koja podržava Ukrajinu.
– Peru: Peruanci, naročito iz vojnih ili političkih krugova, takođe su učestvovali u ratnim dejstvima u Ukrajini.
– Meksiko: Iako manje brojni, i Meksikanci su se odazvali pozivima Ukrajine za strane borce.
Pored ovih zemalja, postoje i izveštaji o borcima iz drugih latinoameričkih država, uključujući Čile, Urugvaj i druge.
Koji su glavni razlozi njihovog dolaska i učešća u ratu?
Glavni razlozi zbog kojih Latinosi odlaze u Ukrajinu da se bore mogu se svrstati u nekoliko kategorija:
*Ideološka motivacija: Mnogi borci iz Latinske Amerike dolaze u Ukrajinu jer veruju u borbu Ukrajine za svoju slobodu i teritorijalni integritet. Za mnoge od njih, borba protiv ruske agresije postala je simbol globalne borbe za demokratiju i suverenost.
*Ekonomski razlozi: Neki latinoamerički borci odlučuju da se priključe borbi zbog teških ekonomskih uslova u svojoj domovini. Rat u Ukrajini im može pružiti priliku da nađu zaposlenje, izbegnu siromaštvo ili steknu vojno iskustvo koje bi im moglo koristiti u budućnosti.
*Političke ili vojničke ambicije: Mnogi dobrovoljci potiču iz vojnih ili političkih krugova svojih zemalja. Neki od njih traže iskustvo u ratovanju koje će im kasnije pomoći u njihovim karijerama ili političkim ambicijama.
*Ekstremna situacija u domovini: U nekim slučajevima, posebno u Kolumbiji i Venecueli, za dobrovoljce je odlazak u rat bio način da pobegnu od nasilja ili loših životnih uslova u njihovim zemljama. Rat u Ukrajini se može videti kao prilika da se pronađe bolji život ili čak da se osveti sopstveni narod.
*Lična borba i traganje za smislom: Za neke, odlazak u Ukrajinu predstavlja način da se izbore sa unutrašnjim konfliktima ili da pronađu smisao i ciljeve u životu. To su često ljudi koji osećaju duboku povezanost sa ukrajinskim narodom i žele da se bore za ono u što veruju.
*Ideja o borbi protiv totalitarizma: Mnogi Latinoamerikanci, s obzirom na istorijska iskustva s vojnom diktaturom u svojoj regiji, podržavaju Ukrajinu kao simbol borbe protiv autoritarnih režima, jer Rusija predstavlja ono što oni smatraju modernim autoritarizmom.
Da li je više dobrovoljaca na strani Rusije ili Ukrajine (objašnjenje)?
Prema dostupnim podacima, broj latinoameričkih dobrovoljaca koji se bore na strani Ukrajine znatno je veći nego onih koji se bore na strani Rusije. Razlozi za ovo uključuju:
– Geopolitičku orijentaciju: Latinska Amerika je politički sklonija zapadnim vrednostima, kao što su demokratija, ljudska prava i slobode, nego podršci autoritarnim režimima. Ukrajina, koja se bori za očuvanje suvereniteta i protiv agresije, predstavlja jači magnet za ljude sa sličnim vrednostima.
– Rusiju kao podržavaoca diktatorskih režima: Latinska Amerika je poznata po dugim borbama protiv vojnih diktatura, a Rusija je postala poznata po svom savezništvu s autoritarnim režimima, što mnoge Latinoamerikance odbija od Rusije.
Zemlje Latinske Amerike odgovorile su na rusku invaziju na Ukrajinu prateći dva regionalna tradicionalna pristupa međunarodnom poretku. Većina latinoameričkih država podržala je Ukrajinu koristeći latinoameričku diplomatsku tradiciju koja brani principe neintervencije i samoopredeljenja. Manjina zemalja Latinske Amerike tvrdi da Rusija legitimno odgovara na širenje NATO-a. One svoj stav opravdavaju upotrebom drugačije tradicije koja odbacuje zapadni imperijalizam. Brazil i Meksiko su primer napetosti između oba pristupa. Diplomate u ovim zemljama osuđuju rusku upotrebu vojne sile, dok su predsednici skeptični prema akcijama Zapada protiv Putinove administracije.
Latinoameričke zemlje su se takođe tradicionalno suprotstavljale jednostranim pristupima rešavanju nesuglasica, favorizirajući multilateralne i kolektivne odgovore na međunarodne krize. U skladu sa republikanskom tradicijom, predstavnici Latinske Amerike su branili vladavinu zakona i multilateralne akcije tokom učešća u debatama UN i kada opravdavaju glasanje za rezolucije koje osuđuju Rusiju.
Može se činiti protivrečnim što većina latinoameričkih zemalja opisuje ruske akcije kao zločin agresije, a ipak odbijaju da nametnu ekonomske sankcije. Dok su neki predsednici Latinske Amerike izrazili svoju potencijalnu podršku sankcijama, kao što je Ivan Duke iz Kolumbije, brazilski i meksički predsednici su zadržali svoje odbijanje da primenjuju ove mere. Međutim, efekti latinoameričkih ekonomskih sankcija na rusku ekonomiju bi bili minimalni. Od 2019. godine samo 0,3 odsto i uvoza i izvoza srednje zemlje u regionu otišlo je u Rusiju, uz izuzetak Ekvadora, Jamajke i Paragvaja. Čak je i trgovina Rusije sa njenim najvažnijim partnerima u Latinskoj Americi, Brazilom i Meksikom, mala u poređenju sa zemljama u drugim regionima.
Latinoamerička uzdržanost da nametne ekonomske mere protiv Rusije takođe je u skladu sa regionalnom republikanskom tradicijom. Oni više vole da koriste mirno rešenje za kontroverze u skladu sa međunarodnim zakonom o ciljanim ekonomskim merama koje su nametnute bez odobrenja multilateralne organizacije. Slično tome, latinoamerički kreatori politike ne podržavaju slanje vojne opreme Ukrajini bez multilateralne autorizacije, tvrdeći da bi ovi transferi mogli još više da povećaju nasilje.
Strateški je partnerstvo svakako važno za Nikaragvu, Kubu i Venecuelu, kojima Rusija pomaže da zaobiđu američke i evropske sankcije.
Venecuela je zemlja sa najvećim rezervama nafte u svetu, kojoj Putin prodaje oružje i avione, ruske kompanije proizvode naftu i gas u toj zemlji. Venecuela skoro u potpunosti zavisi od uvoza pšenice iz Rusije.
Politički gledano, predsedniku Venecuele Nikolasu Maduru ne odgovora ruska invazija na Ukrajinu. On trenutno pokušava ekonomski da stabilizuje zemlju i poboljša imidž u regionu.
I kada je o sankcijama reč, stavovi latinoameričkih zemalja se razlikuju. Kolumbija — zemlja partner NATO — ih podržava, Meksiko i Brazil su protiv. I poljoprivrede Brazila i Meksika zavise od isporuke ruskih đubriva.
Možda to i nije najveći trgovinski promet ako računamo u milijardama dolara, ali gledano u procentima, skoro 30-40 odsto mineralnih đubriva u Brazilu su đubriva iz Rusije. To Brazilu daje ogromne izvozne mogućnosti, jer je Brazil u suštini agrarna zemlja, a bez ruskih đubriva skoro ceo njen izvoz bi mogao da propadne. Dakle, postignuti su dogovori da taj izvoz neće biti prekinut, neće stati, već će se naprotiv — povećavati. Takođe, radiće se i na svim najvažnijim oblastima saradnje i povećanju trgovine. Što se Nikaragve i Kube tiče, još nema izveštaja o tome o kojim temama se tamo aktivno razgovaralo, ali mislim da će tu biti reči o povećanju trgovine, jer je to interesantno i za Rusiju i za Latinsku Ameriku.
Posebne zanimljive priče iz rata
Colombiano „el Lobo“: Kolumbijski borac poznat pod nadimkom „El Lobo“ postao je legenda među stranim borcima u Ukrajini. Bivši pripadnik kolumbijske vojske, koji je učestvovao u borbama protiv narko-kartela, pridružio se Ukrajini 2022. godine. Njegov način borbe i sposobnosti na terenu doneli su mu visok status među stranim borcima.
Argentinski dobrovoljac: Jedan od najpoznatijih argentinaca koji se pridružio Ukrajini je Fernando, bivši vojni oficir koji je bio duboko uveren u borbu protiv ruskog autoritarizma. On je postao simbol odlučnosti i hrabrosti.
Brazilski „mercenario“: U Brazilu je postojala polemika oko „mercenara“, jer su neki Brazilci postali poznati po borbi na strani Rusije, najviše zbog njihove veze sa Rusijom i bivšim SSSR-om. Ti borci nisu uvek bili motivisani ideologijom, već i finansijskim interesima ili željom za avanturom.
U početku smo se plašili da spavamo, ali sada smo prestali da se krijemo
Život Alisije, 20-godišnje Ukrajinke, u Odesi je tekao glatko: studirala je biotehnologiju na Univerzitetu Mehniko II i živela u istoj kući sa svojim roditeljima. Kada je počela ruska invazija, prvih dana su dominirali stres i strah: „Bilo je strašno isključiti vesti, istuširati se, kuvati ili skinuti toplu odeću. Bilo je strašno čak i spavati“.
Radi opreza i blagovremenog reagovanja u slučaju da ruske bombe padnu u njeno susedstvo, ona i njena porodica su odlučili da izvrše obilazak. Tokom prvog meseca sukoba, Alisija i njeni roditelji živeli su opterećeni strahom od smrti, ali je nakon nekog vremena sve postalo navika. „Skrivali smo se od svih pucnjava. Posle prvih 100 dana navikli smo na to i prestali da se krijemo, ali nismo prestali da se borimo“, kaže ona za La Tercera.
Iako im je ponuđeno da pobegnu u inostranstvo, porodica je odbila ovu opciju, jer ne želi da napusti „domovinu“. Alisija se čak dobrovoljno prijavila u vojsku, gde je ojačala svoje ukrajinske ideale.
Zbog sukoba su mnogi u Odesi ostali bez posla, uključujući i Alisijinu porodicu. Iz tog razloga, otac ove studentkinje je odlučio da se prijavi u vojsku. To mu je omogućilo da izdržava svoju porodicu, ali i da se bori protiv ruskih snaga.
Ali, na početku rata Alisijin otac je umro od posledica napada koji je njegov tim pretrpeo spasavajući civile. Četa kojom je komandovao prva je ušla u grad Herson nakon njegovog oslobođenja u novembru.
„Rat nas je naučio da živimo kao da sutra ne postoji: nikad ne znaš kada će doći trenutak, pa žuriš da uradiš ono što te je prestrašilo, a voliš kao da je poslednji put“, kaže Alisija.
Trenutno, ova mlada žena radi neke sporadične poslove, pokušavajući da dopuni prihode koje je dobijao njen otac. Situacija u njenom gradu se, kako kaže, malo-pomalo popravlja, iako su nedavni ruski napadi na ukrajinsku infrastrukturu ostavili njen kraj nekoliko dana bez struje i vode. „Neću da odem. Ovo je moja zemlja, moj dom, i mi nemamo pravo da bežimo. Moramo se boriti za ono što volimo“, kaže ona.
Zaključak
Ruska invazija na Ukrajinu predstavlja značajan šok za svetsku ekonomiju dok se latinoamerički i karipski region i dalje oporavljaju od pandemije. To može usporiti rast i dovesti do krize bezbednosti hrane u nekim zemljama regiona. Iako se očekuje da će direktan uticaj na trgovinu biti ograničen , indirektne posledice su verovatno veoma relevantne, iako heterogene među zemljama.
Pored toga, prirodni gas je jedan od najvažnijih sastojaka za proizvodnju veštačkih đubriva, što će neizbežno uticati na cenu hrane. Latinska Amerika je veliki uvoznik ovih đubriva. Treba napomenuti da je snabdevanje energijom Rusije u Evropu 40 odsto prirodnog gasa i 27 odsto sirove nafte. Postoji strahovanje da će u nekim zemljama regiona doći do poremećaja snabdevanja sirovom naftom, uglavnom zato što je Rusija drugi najveći izvoznik nafte posle Saudijske Arabije. Neke naftne zemlje u Latinskoj Americi, kao što su Brazil i Meksiko, mogle bi imati koristi od nedostatka uvezene sirove nafte, ali su cene previsoke. Bitan je takođe latinoamerički izvoz istočno od Evrope, recimo, kolumbijskog cveća u Rusiju: to tržište još nije veliko, ali je važno za proizvođače. Ono je u ovom momentu pauzirano.
Efekti nastavka rata mogu se sumirati na sledeći način: s jedne strane, rastuće cene sirovina, što znači više novca za izvoz soje, pšenice i kukuruza za latinoameričke proizvođače, više inflacije i veće poreske naplate za izvoz; s druge strane, povećane cene energije: manje novca za uvoz gasa; i u nekoliko zemalja u regionu veće napetosti sa MMF-om na fiskalnom putu izvršenom ugovorima o refinansiranju duga.
Vrednost uvoza poljoprivrednih goriva takođe bi mogla biti povećana, što negativno utiče na trgovinski bilans i ograničava potencijalne dobitke koje proizvođači mogu uhvatiti u odnosu na najvišu cenu robe.
Sukobi poput rata u Ukrajini mogu podsetiti zemlje Latinske Amerike na važnost globalne solidarnosti i saradnje u rešavanju međunarodnih kriza. Ovi događaji mogu podstaći zemlje regiona da se angažuju na globalnom nivou kako bi promovisale mir, stabilnost i ljudska prava širom sveta.
Ukupno gledano, iako Latinska Amerika možda nije direktno pogođena ratom u Ukrajini, globalni sukobi imaju sposobnost da izazovu talase koji se šire širom sveta i da utiču na različite aspekte života u regionu. Praćenje međunarodnih događaja, solidarnost i saradnja sa ostalim zemljama postaju ključni elementi u očuvanju stabilnosti i mira u svetu.
REFERENCE
Malamud, C., & Núñez Castellano, R. (2023). Rusia en América Latina, año y medio después de la invasión de Ucrania. realinstitutoelcano.org.
Konsultovan sajt 15.11.2024. u 15.25h
https://www.realinstitutoelcano.org/analisis/rusia-en-america-latina-ano-y-medio-despues-de-la-invasion-de-ucrania
Luis Rodriguez, J. (2022). Explaining Latin America’s contradictory reactions to the war in Ukraine. warontherocks.com.
Konsultovan sajt 16.11.2024. u 00.25h
Cristina Cifuentes y Ignacio Cuevas, (2023). Ucrania: 10 historias de una guerra que cumple un año latercera.com
Konsultovan sajt 16.11.2024 u 19:35
https://www.latercera.com/la-tercera-sabado/noticia/ucrania-10-historias-de-una-guerra-que-cumple-un-ano/CD73PS646BGHDEEGRB3T6GQBLE/
Luis Fajardo, BBC Monitoring, (2022) Rusia y Ucrania: cómo se han posicionado los países de América Latina ante la invasión rusa bbc.com
Konsultovan sajt 16.11.2024 u 18.11
https://www.bbc.com/mundo/noticias-america-latina-60651863
Sandra Vajs,(2022), Latinska Amerika podeljena oko rata u Ukrajini , dw.com
Konsultovan sajt 16,11.2024 u 17.22
https://www.dw.com/sr/latinska-amerika-podeljena-oko-rata-u-ukrajini/a-61012694
José Moisés Alfaro Alvarado, Revista La Universidad (2023), La guerra de Ucrania y su incidencia en Latinoamérica: geopolítica, extractivismo e inflación
Konsultovan sajt 16.10.2024 u 23:35
https://revistas.ues.edu.sv/index.php/launiversidad/issue/view/369
