Naši stručnjaci su se u više navrata o argentinskom predsedniku Havijeru Mileju izjašnjavali kao o osobi sa nezdravom psihom. Za Srbe koji vole život i koji su navikli da životu pristupaju sa humorom, ekscentričnost nije nešto sumanuto, međutim, oslanjajući se na mišljenje uglednih ljudi sa drugog kontinenta, urednici izdanja „Dva juga” odlučili su da se obrate stručnjacima radi ustanovljavanja dijagnoze. O tome da li je predsednik Argentine bolestan ili zdrav, govori psihoanalitičar i dečji advokat, član Kolegijuma psihoanalitičara Foruma psihijatrijskih ustanova grada Buenos Ajresa, pravni koordinator Argentinskog komiteta za praćenje i primenu Međunarodne konvencije o pravima deteta, osnivač i dugogodišnji rukovodilac dnevne bolnice za decu sa teškim oboljenjima „La Cikada“, glavni lekar Psihoanalitičke klinike, pravni savetnik za dečija i porodična pitanja Adrijana Granika.
Psihopatološka dijagnoza moguća je samo kroz klinički sastanak između terapeuta koji postavlja dijagnozu i konsultanta koji za nju zna. Prilikom tog kliničkog susreta, profesionalac će koristiti skup alata za prikupljanje vitalnih podataka o istoriji života i kroz ono što se zove prenos veza, ove vitalne istorijske promenljive će postati relevantne i obnavljaće se…
Prva prepreka: Milej nije naš pacijent, i ne možemo učiniti ništa od ovoga što objašnjavam, rizikujući da upadnem u kategoriju „loše prakse“. Sada svi pitaju za njegovu dijagnozu jer očigledno ima čudno, ćudljivo ponašanje za predsednika. Iz ovog čudnog ponašanja mogu se izvući mnogi zaključci.
Prvo pitanje je zamisliti se nad tim da li je ono što on radi i govori stvarno ili je deo izmišljene modifikacije koja odgovara njegovim okrutnim i rušilačkim ciljevima. U oblasti pretpostavljenog zaključivanja, neko bi pomislio da je možda bio žrtva nasilja ili podsmevanja. Sada vrši takozvani „prenos” sa žrtve na zločinca, zloupotrebljavajući okrutnost prema ljudima. Mogu se pretpostaviti i poremećaji u porodičnim odnosima i zlostavljanje, kao i bunilo i halucinacije.
Njegovu okrutnu, amoralnu izopačenost, nažalost, podržava grupa zdravomislećih činovnika neoštećenog psihičkog zdravlja, jer stvar nije u tome da se spori o neuračunljivosti ili zdravom rasuđivanju, već, kao što rekoh, u ime čega je stvorena ta čudnovata i surova osoba. U datom trenutku službenici nisu obavezni da se podvrgavaju psihodijagnostici. Sigmund Frojd, tvorac psihoanalize, često se bavio primenjenom psihoanalizom, gde je teoretisao i postavljao dijagnoze velikim ličnostima u istoriji poput Leonarda da Vinčija ili mnogih drugih. I mi ne znamo šta bi danas Frojd napisao o Mileju. U stanju sam samo da mislim da je okrutnost i potpuna nesposobnost staviti se na mesto čoveka koji pati – izopačenost. Mogli bi ga smatrati ludim, ali njegovo ponašanje je okrutno i zlokobno bezumlje. Tako bih rekla za ovu osobu, kao i za svakog pacijenta koji bi u sebi nosio tu besprincipijelnost, tu nesvesnost o nanošenju štete drugima, tu nemogućnost empatije. Ovo je štetna patologija koja bi, ako bi se morala lečiti, imala male šanse za izlečenje. Ostajem pri tome da je ovo nagađanje i ne znam pouzdano koliko tu ima istine. Bitna je šteta i patnje koje on pričinjava, umesto da pokuša da ih popravi.
