Лучо Гуедес: Милејевим нихилистичким друштвом владају завист и озлојеђеност

Дана 27. марта, 120 сарадника Народне библиотеке отпуштено је након што су добили обавештења путем електронске поште, али без икаквих објашњења. Пробудивши се ујутру, радници једне од кључних установа у земљи прочитали су следећу сувопарну поруку: „Пишемо да би вам саопштили да се, као резултат ревизије прописане чланом 4 Уредбе бр. 84/23, ваш уговор, у режиму предвиђеном чланом 9. Анекса Закона бр. 25164 и сродним одредбама, неће продужавати од 1. априла 2024. године“. Масовна отпуштања у буџетским предузећима у Аргентини нису новост. Милејева влада покушава да „стабилизује“ буџет „оптимизацијом“, која на крају доводи до социјалних напетости у друштву. Један од отпуштених сарадника библиотеке, Лучо Гуедес, пристао је да за издање „Два Југа” исприча зашто се то догодило, и зашто Милеј није поштедео ни Народну библиотеку, понос земље.


– Као прво, никада нисмо добили прилику да пред новим руководством представимо, одбранимо или оправдамо свој рад – каже Гуедес.

Главна обавеза сада већ бившег запосленог била је извођење пројекта „Música en la lengua“, који је у образовне сврхе требало да буде објављен у сопственој издаваштву куће. Пројекат „Музика у језику” је рад на прегледу, анализи и карактеризацији облика стихословља (версификације) на шпанском језику, чији је метод да се однос између музичких и лирских облика представи кроз математички концепт „групе симетрија”.Неопходан научнопопуларни текст на ову тему, односно практично решење у области музичког и књижевног образовања на свим нивоима, изостао је у званичним програмима обуке, како у популарним музичким школама и класичним конзерваторијумима, тако и на течајевима књижевности трију националних универзитета и професура.

Гуедес је испратио и систематизовао обиман библиографски корпус средњовековних, ренесансних, барокних, класичних и романтичарских докумената у којима је било могуће проверити писмено забележене те исте акустичне облике, који структурирају латиноамеричку лирску поезију од XIX века до наших дана. Бивши библиотекар је створио систем који посредством кратких формула омогућава представљање универзалних музичких особина поетског језика. Успео је написати први део књиге, завршивши неколико поглавља, укључујући увод, излагање главне тезе, експерименталну проверу система,савремено стање и поређење с раније постојећим моделима. После четири године рада, пројекат је прекинуло ново руководство библиотеке, чак га и не размотривши.

Зашто причамо о овоме? Да би показали размере ударца који Милејева влада наноси култури, једној од средишњих саставница услова постојања народа и државе.

– Спискови отпуштених састављени су произвољно и без икаквих мерила која их легитимишу са становишта делотворности, продуктивности, одговорности, презентабилности, способности или академске припремљености. Нова власт покушава показати да тобоже чисти државу од лењиваца. На самом делу, она оставља на улици трудољубиве, посвећене, ка циљу устремљене и вредне људе, а у претежној већини случајева руши каријере оних међу нама који су животе посветили професији – каже Гуедес.

Према његовим речима, данас у Аргентини не само да се укидају радна места, него се, као у његовом конкретном случају, прекидају озбиљни научни пројекти у које је уложено време и новац и којима се сада нико не бави.

– Нужно је подржавати наше друге отпуштене колеге да испричају своје приче, јер су страх, ћутање, изолација, апатија, безнађе и снисходљивост према онима који су данас на руководећим местима опаснији од предвидљиве окрутности руководилаца – смело изјављује Гуедес.

Његов случај представља тек једно међу 120 отпуштања кључних радника у Народној библиотеци, која садржи складиште књига, неколико читаоница, шалтере јавних услуга, новинску библиотеку, музичко одељење, аудиовизуелну и мултимедијалну грађу, сопствено издаваштво, библиотеку за слепе, школу за библиотекаре, групе за дигитализацију, рестаурацију и очување културног наслеђа, каталогизаторе, управу техничке библиотеке, стручњаке за техничко опслуживање, слушаонице и њихове оператере, музеј књиге и језика, стрип центар, управе за културу, истраживања, штампу и комуникације, администрацију, кадровски одсек, спремиште, одговорне за екскурзије…

Читав сустав Народне библиотеке радио је с неопходним минимумом стручног особља које свакодневно улагаже огромне напоре за основну плату.

– Сви смо се придржавали строгог распореда и режима посећености, који се надзире преко система за праћење времена на улазним и излазним обртаљкама зграде. Сви смо ми потребни да би наша Народна библиотека достојно вршила своју друштвену функцију. Сви ми с поносом преузимамо одговорност за проучавање, очување, преношење и ширење културног наслеђа које нас одређује као нацију. Милејево нихилистичко друштво, које нема поверења у своје грађане, не верује ни себи, јер је вођено завишћу и озлојеђеношћу, и његов једини смисао или сврха јесте обезвређивање и уништавање рада других људи. Презирати их значи презирати себе – закључује Лучо Гуедес.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *