Пре месец дана грлио је папу Фрању, а сада Дави Копенава, у свом традиционалном покривалу од лишћа и обојеног перја, са „благопоштовањем“ посматра контекст Канског фестивала, далеког од њега колико и километри који деле Кроазету од Амазоније у Бразилу.
Шаман – вођа бразилског народа Јаномами – прати представљени филм „Падајуће небо“ бразилских редитеља Ерика Роче и Габријеле Карнејро да Куња. Отворио је за њих свој дом усред шуме и дозволио им да сниме обред у коме учествује цела заједница и у коме проклињу „напе“, беле људе који секу дрвеће, уништавају крајолик, скрнавећи га, и, како наслов каже, терају небо да падне.
„Мој народ се бори за своју земљу, а ми смо прихватили овај филм управо зато што верујемо да може бити користан за нашу ствар“ – рекао је Деви Копенава за агенцију АНСА.
„Падајуће небо“ је прилика за нас, добро је да што више људи види шта нам се дешава“.
После 30 година истраживања, Копенава и француски антрополог Брус Албер написали су књигу о томе шта се дешава на овим огромним просторима, који такође чине основу за светску климатску равнотежу, на основу чега је филм снимљен.
„Током седам година – објашњава Габријела Карнејро да Куња – одржавали смо контакт са њим, желели смо пре свега да испоштујемо Јаномамије, од којих смо били прихваћени, па смо снимали са филмском екипом од само пет људи, у сарадњи са младим домороцима и с коришћењем неинвазивних технолошких средстава како их не бисмо узнемиравали. Управо таква врста кинематографије нам се допада: да будемо део онога што радимо, с посвећеношћу и поштовањем“.
Лула је обећао да ће зауставити наступање у Амазонији, али да ли се то заиста дешава? „Председник је дао своје обећање, многи причају о сечи шума не схватајући шта то значи. Ми знамо једно: ја и мој народ смо рођени под овим дрвећем, ово је наша мајка земља, ја сам још жив и борићу се да је заштитим до краја. Нема датума када ће небо пасти, надамо се да ће ово свет схватити на време.
У Бразилу живи око 30.000 домородачких становника Амазоније, који живе у више од 300 заједница. Они преживљавају озбиљну кризу, пре свега хуманитарну, изазвану масовном најездом рудара (око 20.000 људи последњих година) у потрази за рудним благом, углавном златом и каситеритом. Ово је довело до насиља, загађења воде и рибе живом, крчења шума и многобројних обољења међу Јаномамијима.
„Падајуће небо је сведочанство о њиховом постојању“ – каже Ерик Роча. Снимљен у тропским прашумама Амазоније, филм представља бразилско-италијанску копродукцију Aruac Filmes, Hutukara Yanomami Association, Stemal Entertainment и Rai Cinema, у сарадњи с Le Film D’Ici, у продукцији поменутих редитеља и Донатела Палерма.
Извор: ANSA Latina
