Jedini predsednik progresivne političke orijentacije u Centralnoj Americi govori o izazovima sa kojima se suočava njegova zemlja i analizira aktuelne političke prilike u regionu tokom učešća na 30. Iberoameričkom samitu u Madridu.
Intervju vodio: Elijas Kamahi
Bernardo Arevalo (68), rođen u Montevideu, od preuzimanja vlasti u Gvatemali u januaru 2024. godine neprestano je prinuđen da se bori protiv brojnih prepreka. Nakon što je ukazao na pokušaje državnog udara čiji je cilj bio da se spreči njegov dolazak na vlast, predsednik je morao da se suoči sa političkim slabljenjem, da upravlja zemljom oslanjajući se na manjinu u Kongresu, da se izbori sa suspenzijom i rasparčavanjem sopstvene stranke i da nastoji da uspešno sprovede niz imenovanja na ključne položaje u državnim institucijama, poput Državnog tužilaštva i Vrhovnog izbornog suda. Svemu tome pridružuju se političke turbulencije, pritisci i odgovornosti koje nosi predsednička funkcija. „Komplikovano je, ali nije nemoguće“, kaže Arevalo, opisujući svoju svakodnevicu na čelu države. Tokom posete Madridu povodom 30. Iberoameričkog samita, jedini predsednik progresivne političke orijentacije u Centralnoj Americi u intervjuu za list „El Pais“ analizira aktuelne političke prilike u regionu i sumira rezultate svog dosadašnjeg mandata, nešto više od godinu dana pre njegovog isteka.
Pitanje: Kako biste ocenili stanje demokratije u Gvatemali?
Odgovor: Mnogo je bolje nego što je bilo kada sam stupio na dužnost. Ranije smo imali Državno tužilaštvo koje je bilo pod kontrolom političko-kriminalne elite, čiji su se pipci, posredstvom ucena i svakojakih drugih metoda, protezali kroz čitav politički sistem. Zapravo, moja pobeda na izborima značila je vraćanje izvršne vlasti iz ruku te kriminalne mreže, koja je i nju kontrolisala.
Od tada vodimo borbu protiv korupcije i radimo na jačanju demokratskih institucija. Ove godine našli smo se u veoma neobičnoj situaciji, jer je u razmaku od svega nekoliko meseci trebalo da dođe do smene rukovodstva u brojnim institucijama. Na kraju smo, uprkos svim negativnim predviđanjima, uspeli. Povratili smo kontrolu nad Državnim tužilaštvom i sada imamo glavnog tužioca koji poštuje pravo i postupa u skladu sa zakonom. Izabran je novi sastav Vrhovnog izbornog suda. Promenili smo i rukovodioca vrhovne revizorske institucije… Stanje demokratije u Gvatemali sada je znatno bolje, ali posao još nije završen.
Čak 78% građana Gvatemale ne odobrava Vaš rad. Da li Vas to zabrinjava?
Vidite, zabrinjava me utoliko što to odražava nedostatak informisanosti i preovlađujući uticaj mreža koje šire dezinformacije. Obično se govori da „ništa ne radimo“. I upravo na to smo usredsredili svoje napore. Naše dosadašnje investicije u zdravstvo, obrazovanje, putnu infrastrukturu i socijalnu politiku već daju rezultate, a važno je da građani vide da ulažemo u njihove lokalne zajednice.
Povratak Donalda Trampa u Belu kuću predstavljao je izazov za čitav svet. Kako se nosite sa pritiscima Sjedinjenih Američkih Država?
Naši odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama razvijaju se na osnovu zajedničkih interesa. Promene administracije uglavnom donose promene u prioritetima, određene nijanse… ali osnovni pravci saradnje ostaju isti. Borba protiv trgovine drogom za nas je od suštinskog značaja, jer je ona istovremeno i uzrok i posledica korupcije koja prodire u politički sistem.
Shvatili smo da je migracija problem koji je povezan sa ekonomskim i društvenim razvojem i da moramo da razvijamo najsiromašnije delove zemlje kako bismo zaustavili taj odliv kreativnih i sposobnih ljudi koji odlaze da traže budućnost u drugim zemljama, jer je ne mogu pronaći u svojoj. Istovremeno, kada je Trampova administracija utvrdila politiku proterivanja imigranata, shvatili smo da moramo da se organizujemo kako bismo obezbedili da se oni vrate u dostojanstvenim uslovima.
Treći stub naših odnosa jesu trgovina i investicije. Sjedinjene Američke Države su naš najvažniji trgovinski partner i glavni izvor stranih investicija. Kada je Trampova administracija najavila promene trgovinske politike, pripremili smo se i uspešno okončali pregovore: oko 75% naših izvoznih proizvoda ulazi na tržište Sjedinjenih Američkih Država bez carine.
„Njujork tajms“ je objavio da ste postigli dogovor o izvođenju američkih vojnih operacija na teritoriji Gvatemale protiv narko-kartela. Vaša vlada je to demantovala. Gde je crvena linija u saradnji u oblasti bezbednosti?
Crvena linija je ono što propisuje naš Ustav. Uspostavljanje vojnih baza, prolazak vojnih snaga ili delovanje stranih oružanih snaga na teritoriji Gvatemale zahteva odobrenje Kongresa Republike, a takvo odobrenje nije dato. U tim okolnostima, ono što smo potpisali jeste sporazum o saradnji u borbi protiv narko-kartela, koji obuhvata nabavku materijalnih sredstava i opreme, obuku, obaveštajnu saradnju i pružanje podrške u planiranju taktičkih operacija, odnosno prisustvo nenaoružanog osoblja.
Ono čega u Gvatemali nema, i u tome je greška „Njujork tajmsa“, jesu američki vojnici koji učestvuju u oružanim operacijama, jer to zakonski nije dozvoljeno.
Danijel Ortega je izjavio da u Nikaragvi više neće biti izbora. Šta Centralna Amerika može da učini kada u neposrednom susedstvu ima diktaturu?
U Centralnoj Americi, ali i u Latinskoj Americi u celini i širom sveta, moramo ponovo da potvrdimo privrženost načelu demokratije i da odbijemo da prihvatimo autoritarizam, pa čak i diktatorske režime u našem okruženju, kao nešto normalno. Osim toga, sve države članice Organizacije američkih država (OAD) preuzele su temeljnu obavezu da poštuju demokratiju. Moramo se vratiti tim načelima kako bismo njima rukovodili politiku svojih zemalja, ali i svoje međunarodne odnose. Kada je reč o Nikaragvi, nadamo se da će se stvoriti uslovi za što brži povratak demokratskom sistemu.
Šta Lulina pobeda znači za latinoameričku levicu?
To je bila velika pobeda. Veoma je značajna upravo zato što potvrđuje načela nas, koji verujemo da ekonomski rast mora da bude praćen društvenim razvojem. Da nema demokratije bez socijalne pravde, kao što nema ni socijalne pravde bez demokratije. I da, ukoliko žele da napreduju, politički sistemi u Latinskoj Americi moraju da posvećuju podjednaku pažnju obema stranama te formule.
Koje pouke iz toga treba izvući uoči izbora u junu 2027. godine?
Najvažnija pouka za Gvatemalu jeste da je moguće vladati pošteno. Mi smo zemlja koja je navikla na smenjivanje korumpiranih režima. Gotovo da se podrazumevalo da politika neizbežno mora biti praćena korupcijom. Borimo se da tome stanemo na put. Druga pouka jeste da se opravdanost upravljanja državom ogleda u rezultatima koje ono donosi građanima. Rad vlade mora se meriti i ocenjivati na osnovu pokazatelja u oblasti obrazovanja, zdravstva, razvoja i infrastrukture, kao i stvaranja uslova koji će omogućiti bolji život celokupnom stanovništvu zemlje.
Ono što najviše brine građane Gvatemale jesu troškovi života, ali mnogi udari na kućni budžet povezani su sa ratom na Bliskom istoku ili klimatskim fenomenom El Ninjo. Šta predsednik jedne male zemlje može da učini u takvim okolnostima?
Prvo je potrebno utvrditi koje mere možemo da preduzmemo i koje, iako ograničenog dometa, mogu da ublaže posledice spoljašnjih promena na koje ne možemo da utičemo. Privremeno smo ukinuli poreze na gorivo. Uveli smo subvencije koje većini stanovništva pomažu da plati račune za električnu energiju. Kada je reč o El Ninju, taj klimatski fenomen pogađa stotine hiljada porodica koje ostaju bez svojih useva. Zato im delimo žitarice kako bismo sprečili glad koja bi mogla da nastupi kao posledica suše ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere.
Drugi korak je podsticanje proizvodnje. Imamo, na primer, program „Ruku pod ruku“ (Mano a mano), koji sprovodimo u najsiromašnijim opštinama zemlje. Jedan deo tog programa usmeren je na podsticanje razvoja porodičnih povrtnjaka za domaćinstva koja žive u krajnjem siromaštvu. Na kraju, jedini pravi odgovor jeste da nastavimo sa reformama koje omogućavaju rast naše privrede. Uspeli smo da održimo ekonomski rast iznad 4%. Svemu tome treba dodati i planiranje budžeta kojim se povećavaju izdvajanja za socijalnu zaštitu, obrazovanje, zdravstvo…
Ubistvo bivšeg tužioca Huana Fransiska Solorsana Fope potreslo je zemlju. Šta ovaj zločin znači za Gvatemalu?
Čim se dogodilo ovo stravično ubistvo, policija je saopštila da je uhapsila dve osobe kod kojih je, navodno, pronađeno oružje. Međutim, istraga koju su sproveli Unutrašnja kontrola Nacionalne civilne policije i Državno tužilaštvo otkrila je da za to hapšenje nije postojao nikakav osnov. Prvo što je učinjeno bilo je oslobađanje tih osoba, a sada se već sudi sedmorici policajaca koji su učestvovali u tom proizvoljnom i neosnovanom hapšenju. S druge strane, istraga se nastavlja kako bi se otkrili stvarni počinioci zločina. Državno tužilaštvo je sprovodi veoma brzo i transparentno.
Pokušano je da se ubistvom jedne veoma istaknute ličnosti, koje je izazvalo veliki odjek u javnosti i imalo političke posledice, izazove destabilizacija zemlje. Smatramo da bi iza tog pokušaja mogao da stoji organizovani kriminal. Ta namera nije uspela. Verujemo da građani nisu upali u zamku.
Izvor: EL PAÍS
