Када се појавио највећи синдикат просветних радника „Сутеба“? Како функционише? И због чега штрајк није најомиљеније средство наставника? О томе нарочито за „Два Југа“ говори социолог и економиста, професор универзитета Ла Матанза и члан синдиката „Сутеба Матанза“ Андрес Мачука.
„Сутеба“, једини синдикат просветних радника провинције Буенос Ајрес, један је од многих постојећих синдиката у Аргентини и провинцији Буенос Ајрес. То је најутицајнија, најкрупнија организација, са више од 150.000 чланова. Број наставника у провинцији Буенос Ајрес премашује 300.000, а ученика има више од пет милиона. „Сутеба“ је синдикат који укључује просветне раднике свих степена школства.
Задатак синдиката је равноправно удруживање. Шта ово значи? То је удружење које „седи“ за преговарачким столом са локалним властима, пошто су питања образовања у Аргентини од 1993. године у надлежности региона. „Сутеба“ је основана у Мар дел Плати отприлике 1988. То је синдикат који постоји већ 30-40 година и веома је важан. Делује заједно са другим синдикатима који су део Школског фронта Буенос Аиреса, попут FEB или UDOCVA.
FEB је синдикат који је много старији од „Сутеба“, а UDOCVA је настала из „Сутебе“ на основу политичких разлика, па се стога сматра релативно младом организацијом.
Дакле, у складу са законом о професионалним удружењима створено је мноштво удружења, која су у почетку представљала грађевинске, индустријске, углавном производне синдикате. Наставници су историјски и релативно касно ступили у синдикате. Истини за вољу, водила се права борба за то да наставник препозна себе као „радника“ и да престане да буде државни службеник или да се сматра таквим, односно да има права и обавезе на постављање захтева послодавцима, како држави, тако и приватном лицу. У нашој земљи постоји важан приватни сектор образовања који се, иако не представља већину, ипак налази под окриљем синдикалног покрета који настоји заштитити њихова права.
Али да се вратимо на тему „Сутеба“. Ради се о синдикату који је настао 1988. године, а везује се за Националну конфедерацију учитеља CETERA, основану 1973. године, чији је главни јунак био Алфредо Браво, социјалистички учитељ који је нестао, подвргаван мучењима, али је преживео последњу војну диктатуру од 1976. до 1983. године.
„Сутеба“ је регистрована у CETERA, Конфедерацији просветних радника Републике Аргентине, а регистрована је и у Аргентинском радничком центру. То јест, „Сутеба” обједињује већину синдиката просветних радника у земљи, а CETERA је радничка конфедерација, која обухвата неколико синдиката и различитих грана привреде у којима се налазе одређени радници.
Историјски гледано, огромну већину секција у „Сутеби“ води перонистичко вођство. Али такође је историјска чињеница да је званично руководство „Сутебе“, чији је најистакнутији челник друг Роберто Варадел, увек наилазило на критичко противљење наставника који се придржавају социјализма или неке врсте левичарских ставова повезаних са марксистичким социјализмом. Дакле, постоји опозиција. То фактички значи да су у неким партијама, односно у општинама провинције Буенос Ајрес, социјалистички учитељи успели да преузму вођство у тим секцијама „Сутебе“. Ми више не контролишемо ситуацију, изгубили смо изборе, али постоје и друге странке које води левичарска опозиција унутар „Сутебе“, а то су Баија Бланка, још једна општина на југу провинције Буенос Ајрес, Тигре, у северном предграђу, и Маркос Паз.
„Сутебом“ руководе и управљају скупштине чланова, које могу бити ванредним (то јест, покрајинско руководство их сазива због посебних околности) или редовне (као што се дешава сваке године, где се даје оцена синдикалне политике, као и финансијских питања). Ту се бира координациони савет, за који гласају сви чланови јавним гласањем и одређује се каква ће бити политика синдиката. Имамо и конгрес, који се одржава са свим секцијама „Сутебе“. И имамо избор делегата, то јест наставника, који такође имају синдикалне повластице, како би помогли заштиту државног образовања и права ученика и наставника.
И постоји конгрес који се одржава сваке године после редовне сскупштине, на коме иступају конгресмени, то јест, ви можете бити делегат, али ви такође можете бити и конгресмен, јер представљате свој округ у коме делује синдикална организација „Сутеба“.
Сваке четири године имамо изборе на листи, односно наставници подносе листе које утврђује Изборна комисија, како би наставници гласали за струју коју желе, коју струју желе да воде у синдикату. „Сутеба” има широку политичку дискусију, увек се врти око питања како водити педагошку борбу. Штрајк, премда је раднички ресурс, није нешто суштинско за нашу синдикалну политику, јер наставници желе да раде и предају, али је то ресурс коме смо, нажалост, принуђени да прибегавамо када нам држава не одговара с приходима достојним предавача. Понекад смо принуђени прибегавати штрајковима, али обично у програмским расправама припремамо предлоге у којима тражимо неки одговор од државе.
