Prema podacima Netfliksa, ovaj iznos predstavlja ukupan ekonomski efekat obe sezone serije i obuhvata kako direktne troškove produkcije, tako i efekat ostvaren kroz njen lanac snabdevanja. U realizaciji serije učestvovalo je više od 970 lokalnih dobavljača i preduzeća u više od 15 departmana Kolumbije.
Serija „Sto godina samoće“, ekranizacija istoimenog romana Gabrijela Garsije Markesa, imala je ekonomski uticaj veći od 525 milijardi kolumbijskih pezosa (oko 160 miliona dolara) u Kolumbiji, pokazuju podaci koje je objavio Netfliks.
„Ovi rezultati još jednom potvrđuju značaj angažovanja kolumbijskih profesionalaca i ispred i iza kamera i učvršćuju položaj Kolumbije kao konkurentne destinacije za velike međunarodne produkcije“, saopštila je platforma.
Prema rečima Klaudije Trijane, generalne direktorke organizacije Proimahenes Kolombija, primer ove serije — koju je Netfliks opisao kao jedan od svojih najambicioznijih projekata u Latinskoj Americi — pokazuje kapacitete koje je zemlja razvila za realizaciju produkcija ovakvih razmera.
„Produkcija kao što je Sto godina samoće pokazuje da Kolumbija raspolaže talentom, infrastrukturom i svim neophodnim uslovima za realizaciju najambicioznijih projekata na međunarodnom nivou“, istakla je Trijana.
Produkcija je dobila Sertifikat za audiovizuelne investicije (CINA), mehanizam koji predviđa poresku olakšicu u visini od 35 odsto izdataka za audiovizuelne usluge realizovane u Kolumbiji. U tom kontekstu, Trijana smatra da ovaj projekat pokazuje i „sposobnost našeg sistema podsticaja ne samo da privuče strane investicije koje doprinose razvoju audiovizuelnog sektora i jačanju naše industrije, već i da podstakne druge grane privrede i doprinese boljem pozicioniranju imidža zemlje“.
„Danas zemlja više ne gleda Makondo samo na ekranu“
Prvi deo serije prikazuje nastanak Makonda, mesta koje je zamislio Garsija Markes, kao i priču o Hoseu Arkadiju Buendiji i Ursuli Iguaran, čijim brakom započinje loza koja se kroz roman proteže tokom više generacija. Drugi deo priče obuhvata građanske ratove u kojima učestvuje pukovnik Aurelijano Buendija, a potom i dolazak železnice i kompanije banana — događaje koji označavaju početak propadanja Makonda i određuju sudbinu porodice Buendija.
Kako bi oživela svet koji je u svom romanu stvorio nobelovac, Netfliksova produkcija je jedan od svojih glavnih centara imala u departmanu Tolima. Tamo su izgrađeni Makondo i kuća porodice Buendija, a scene za drugi deo serije snimane su tokom 190 dana, uz učešće više od 850 ljudi, među kojima su bili glumci i članovi tehničke ekipe. Produkcija je takođe sarađivala sa više od 970 lokalnih dobavljača i preduzeća u više od 15 departmana Kolumbije.
Prema rečima Fransiska Ramosa, potpredsednika Netfliksa zaduženog za sadržaj u Latinskoj Americi, učešće različitih regiona zemlje takođe predstavlja jedan od značajnih rezultata produkcije. „Danas zemlja ne gleda Makondo samo na ekranu: ona ga oseća i u popularnoj kulturi, u otvaranju radnih mesta, u lokalnim preduzećima i u regionima koji su bili deo ove produkcije“, izjavio je on.
Prema podacima Netfliksa, više od 525 milijardi kolumbijskih pezosa predstavlja ukupan ekonomski efekat oba dela serije i obuhvata kako direktne troškove produkcije, tako i efekat ostvaren kroz njen lanac snabdevanja. Taj iznos je više nego dvostruko veći od ekonomskog efekta koji je platforma objavila po završetku prvog dela serije.
Ministarka kulture Paola Olgin takođe se osvrnula na postignute rezultate i istakla značaj podsticajnih mera i domaćih talenata. „Kolumbija nastavlja da se pozicionira kao jedan od vodećih aktera u globalnom audiovizuelnom sektoru, zahvaljujući svojim talentima, lokacijama i podsticajima kao što je Sertifikat za audiovizuelne investicije (CINA)“, izjavila je ona.
Prema Netfliksu, „serija Sto godina samoće uspela je da prevaziđe okvire ekrana i ostavi nasleđe koje nadilazi kulturnu sferu“.
Izvor: El Espectador
