Према подацима Нетфликса, овај износ представља укупан економски ефекат обе сезоне серије и обухвата како директне трошкове продукције, тако и ефекат остварен кроз њен ланац снабдевања. У реализацији серије учествовало је више од 970 локалних добављача и предузећа у више од 15 департмана Колумбије.
Серија „Сто година самоће“, екранизација истоименог романа Габријела Гарсије Маркеса, имала је економски утицај већи од 525 милијарди колумбијских пезоса (око 160 милиона долара) у Колумбији, показују подаци које је објавио Нетфликс.
„Ови резултати још једном потврђују значај ангажовања колумбијских професионалаца и испред и иза камера и учвршћују положај Колумбије као конкурентне дестинације за велике међународне продукције“, саопштила је платформа.
Према речима Клаудије Тријане, генералне директорке организације Проимахенес Коломбија, пример ове серије — коју је Нетфликс описао као један од својих најамбициознијих пројеката у Латинској Америци — показује капацитете које је земља развила за реализацију продукција оваквих размера.
„Продукција као што је Сто година самоће показује да Колумбија располаже талентом, инфраструктуром и свим неопходним условима за реализацију најамбициознијих пројеката на међународном нивоу“, истакла је Тријана.
Продукција је добила Сертификат за аудиовизуелне инвестиције (CINA), механизам који предвиђа пореску олакшицу у висини од 35 одсто издатака за аудиовизуелне услуге реализоване у Колумбији. У том контексту, Тријана сматра да овај пројекат показује и „способност нашег система подстицаја не само да привуче стране инвестиције које доприносе развоју аудиовизуелног сектора и јачању наше индустрије, већ и да подстакне друге гране привреде и допринесе бољем позиционирању имиџа земље“.
„Данас земља више не гледа Макондо само на екрану“
Први део серије приказује настанак Маконда, места које је замислио Гарсија Маркес, као и причу о Хосеу Аркадију Буендији и Урсули Игуаран, чијим браком започиње лоза која се кроз роман протеже током више генерација. Други део приче обухвата грађанске ратове у којима учествује пуковник Аурелијано Буендија, а потом и долазак железнице и компаније банана — догађаје који означавају почетак пропадања Маконда и одређују судбину породице Буендија.
Како би оживела свет који је у свом роману створио нобеловац, Нетфликсова продукција је један од својих главних центара имала у департману Толима. Тамо су изграђени Макондо и кућа породице Буендија, а сцене за други део серије снимане су током 190 дана, уз учешће више од 850 људи, међу којима су били глумци и чланови техничке екипе. Продукција је такође сарађивала са више од 970 локалних добављача и предузећа у више од 15 департмана Колумбије.
Према речима Франсиска Рамоса, потпредседника Нетфликса задуженог за садржај у Латинској Америци, учешће различитих региона земље такође представља један од значајних резултата продукције. „Данас земља не гледа Макондо само на екрану: она га осећа и у популарној култури, у отварању радних места, у локалним предузећима и у регионима који су били део ове продукције“, изјавио је он.
Према подацима Нетфликса, више од 525 милијарди колумбијских пезоса представља укупан економски ефекат оба дела серије и обухвата како директне трошкове продукције, тако и ефекат остварен кроз њен ланац снабдевања. Тај износ је више него двоструко већи од економског ефекта који је платформа објавила по завршетку првог дела серије.
Министарка културе Паола Олгин такође се осврнула на постигнуте резултате и истакла значај подстицајних мера и домаћих талената. „Колумбија наставља да се позиционира као један од водећих актера у глобалном аудиовизуелном сектору, захваљујући својим талентима, локацијама и подстицајима као што је Сертификат за аудиовизуелне инвестиције (CINA)“, изјавила је она.
Према Нетфликсу, „серија Сто година самоће успела је да превазиђе оквире екрана и остави наслеђе које надилази културну сферу“.
Извор: El Espectador
