Žiri je istakao stvaralaštvo meksičkog pisca zbog toga što uspostavlja „dijalog sadašnjosti sa tradicijom iz humanističke perspektive, prožete humorom i ironijom“.
Huan Viljoro (Juan Villoro) može da se pohvali još jednim priznanjem u svojoj dugoj i nagradama bogatoj karijeri. Autor dela Svedok/El Testigo (Anagrama) i Pozivi iz Amsterdama/Llamadas de Ámsterdam (Almadija) dobio je u sredu, 30. septembra Međunarodnu nagradu „Karlos Fuentes“ za književno stvaralaštvo za 2026. godinu. Žiri je istakao sposobnost meksičkog pisca da uspostavi „dijalog sadašnjosti sa tradicijom iz humanističke perspektive, prožete humorom i ironijom“. Nagradu svake godine dodeljuju Ministarstvo kulture Meksika i Nacionalni autonomni univerzitet Meksika (UNAM).
Obe institucije su u zajedničkom saopštenju naglasile da se nagrada — čiji novčani iznos iznosi 125.000 dolara — dodeljuje autorima za „celokupno stvaralaštvo (napisano u celini ili značajnim delom na španskom jeziku) koje je obogatilo književnu baštinu čovečanstva“.
Pisac, rođen pre 70 godina u Meksiko Sitiju, jedanaesti je dobitnik Nagrade „Karlos Fuentes“. Nikaragvanska književnica Đokonda Beli, koja živi u egzilu u Madridu, bila je dobitnica nagrade za 2025. godinu. Među istaknutim laureatima iz prethodnih godina nalaze se pokojni dobitnik Nobelove nagrade za književnost Mario Vargas Ljosa (2012), takođe Nikaragvanac Serhio Ramires (2014) i španski pesnik Luis Garsija Montero (2024).
Viljoro je stekao naklonost i divljenje čitalaca zahvaljujući neposrednom i ironičnom stilu i stalnom preplitanju književnih žanrova. Tokom godina privukao je i brojne čitaoce koji inače nisu skloni književnosti. Ono što ih je privuklo bila je još jedna velika piščeva strast — fudbal.
Ove godine meksički pisac, verovatno jedan od najpoznatijih navijača kluba Nekaksa, objavio je Numerisane heroje/Héroes numerados (Planeta), treću knjigu u trilogiji posvećenoj najpopularnijem sportu na svetu, koju čine i Bog je okrugao/Dios es redondo (Nagrada „Manuel Vaskes Montalban“ 2006) i Podeljena lopta/Balón dividido (2014). Sve tri knjige objavila je ista izdavačka kuća.
Autor rado prihvata odrednice svestranog i višestruko nadarenog stvaraoca. Sebe određuje kao pisca i novinara, ali je bio i profesor, predavač, urednik, dramski pisac i scenarista. Rođen je u Meksiko Sitiju, u porodici intelektualaca. Njegov otac, katalonski filosof Luis Viljoro, bio je deo bogatog kulturnog nasleđa koje je Meksiku donela emigracija iz Španije posle pada Druge španske republike. Dobitnik Nagrade „Karlos Fuentes“ za 2026. godinu pripada generaciji latinoameričkih romanopisaca koja je došla posle književnog buma.
Viljoro takođe nije želeo da ostane po strani od velikih savremenih rasprava. Godine 2024. objavio je Nisam robot/No soy un robot (Anagrama), knjigu eseja u kojoj razmatra kako su vrtoglave tehnološke promene preobrazile svet i, naravno, odnos čoveka prema čitanju. Toj temi vratio se i ovog meseca, kada je učestvovao na festivalu „Centralna Amerika priča“ (Centroamérica Cuenta). „Čitanje nas održava budnima u svetu u kojem sve više postupamo automatski i odričemo se određenih intelektualnih inicijativa“, rekao je.
Žiri ovogodišnje Nagrade „Karlos Fuentes“, koji su činili dramski pisac Flavio Gonsales Meljo, pesnikinja Mirijam Moskone, književnice Đokonda Beli i Monika Nepote i pisac David Toskana, istakao je da meksički autor nije samo stvorio nove generacije čitalaca već je „ostavio značajan trag u esejistici i novinarstvu“ u Latinskoj Americi.
Izvor: El País
