Жири је истакао стваралаштво мексичког писца због тога што успоставља „дијалог садашњости са традицијом из хуманистичке перспективе, прожете хумором и иронијом“.
Хуан Виљоро (Juan Villoro) може да се похвали још једним признањем у својој дугој и наградама богатој каријери. Аутор дела Сведок/El Testigo (Анаграма) и Позиви из Амстердама/Llamadas de Ámsterdam (Алмадија) добио је у среду, 30. септембра Међународну награду „Карлос Фуентес“ за књижевно стваралаштво за 2026. годину. Жири је истакао способност мексичког писца да успостави „дијалог садашњости са традицијом из хуманистичке перспективе, прожете хумором и иронијом“. Награду сваке године додељују Министарство културе Мексика и Национални аутономни универзитет Мексика (УНАМ).
Обе институције су у заједничком саопштењу нагласиле да се награда — чији новчани износ износи 125.000 долара — додељује ауторима за „целокупно стваралаштво (написано у целини или значајним делом на шпанском језику) које је обогатило књижевну баштину човечанства“.
Писац, рођен пре 70 година у Мексико Ситију, једанаести је добитник Награде „Карлос Фуентес“. Никарагванска књижевница Ђоконда Бели, која живи у егзилу у Мадриду, била је добитница награде за 2025. годину. Међу истакнутим лауреатима из претходних година налазе се покојни добитник Нобелове награде за књижевност Марио Варгас Љоса (2012), такође Никарагванац Серхио Рамирес (2014) и шпански песник Луис Гарсија Монтеро (2024).
Виљоро је стекао наклоност и дивљење читалаца захваљујући непосредном и ироничном стилу и сталном преплитању књижевних жанрова. Током година привукао је и бројне читаоце који иначе нису склони књижевности. Оно што их је привукло била је још једна велика пишчева страст — фудбал.
Ове године мексички писац, вероватно један од најпознатијих навијача клуба Некакса, објавио је Нумерисанe херојe/Héroes numerados (Планета), трећу књигу у трилогији посвећеној најпопуларнијем спорту на свету, коју чине и Бог је округао/Dios es redondo (Награда „Мануел Васкес Монталбан“ 2006) и Подељена лопта/Balón dividido (2014). Све три књиге објавила је иста издавачка кућа.
Аутор радо прихвата одреднице свестраног и вишеструко надареног ствараоца. Себе одређује као писца и новинара, али је био и професор, предавач, уредник, драмски писац и сценариста. Рођен је у Мексико Ситију, у породици интелектуалаца. Његов отац, каталонски философ Луис Виљоро, био је део богатог културног наслеђа које је Мексику донела емиграција из Шпаније после пада Друге шпанске републике. Добитник Награде „Карлос Фуентес“ за 2026. годину припада генерацији латиноамеричких романописаца која је дошла после књижевног бума.
Виљоро такође није желео да остане по страни од великих савремених расправа. Године 2024. објавио је Нисам робот/No soy un robot (Анаграма), књигу есеја у којој разматра како су вртоглаве технолошке промене преобразиле свет и, наравно, однос човека према читању. Тој теми вратио се и овог месеца, када је учествовао на фестивалу „Централна Америка прича“ (Centroamérica Cuenta). „Читање нас одржава буднима у свету у којем све више поступамо аутоматски и одричемо се одређених интелектуалних иницијатива“, рекао је.
Жири овогодишње Награде „Карлос Фуентес“, који су чинили драмски писац Флавио Гонсалес Мељо, песникиња Миријам Москоне, књижевнице Ђоконда Бели и Моника Непоте и писац Давид Тоскана, истакао је да мексички аутор није само створио нове генерације читалаца већ је „оставио значајан траг у есејистици и новинарству“ у Латинској Америци.
Извор: El País
