Koliko su ozbiljni problemi nastavnika koji su doveli do masovnog štrajka? Da li treba očekivati štrajkove i u drugim sektorima?
Socijalno-ekonomska situacija u Paragvaju pogoršava se s produbljivanjem neoliberalnog sirovinskog modela. Bogatstvo raste, ali se usredsređuje u veoma malom broju ruku (finansijski sektor, agrobiznis, trgovina narkoticima i drugo), dok su zarade u zastoju, u uslovima zvaničnog merenja inflacije koje ne odražava stvarni rast „porodične potrošačke korpe“, naročito cena hrane.
Posebno je pogoršano stanje u javnom zdravstvu. Vlada se nedavno suočila sa štrajkom lekara, koji je privremeno okončan sporazumom, koji nije ispunio sva očekivanja. Zdravstveni sindikati, koji obuhvataju 45.000 radnika — daleko više nego lekara — pokrenuli su mobilizaciju i zahtevaju povećanje zarada od 50 odsto.
Kada je reč o prosveti, u kojoj je više od 100.000 nastavnika, vlada je uspela da naruši jedinstvo sindikata, sklopivši sporazum sa „najpredusretljivijim“ sindikatom. To je dovelo do privremenog primirja, napetog zatišja, pošto zahtevi za boljim zaradama ostaju, u okviru rasprave o opštem državnom budžetu (PGN), koji se sada razmatra u Kongresu, a procedura bi trebalo da bude okončana tokom novembra i prve polovine decembra.
Još jedno žarište napetosti otvorio je predsednik Penja predlogom da se započne deregulacija i privatizacija elektroenergetskog sektora, koji se do danas nalazi u rukama državne Nacionalne uprave za električnu energiju (ANDE). To se dogodilo na sastanku Energetskog okruglog stola 13. avgusta 2026. godine, kada je vlada javno predstavila svoj projekat Regulatornog tela za energetiku, što u praksi predstavlja početak privatizacije ovog sektora.
Elektroenergetski sindikati, pre svega Sindikat radnika ANDE (SITRANDE), održali su 12. i 17. septembra plenarne sastanke sa seljačkim organizacijama i udruženjima potrošača. Tom prilikom odlučeno je da se započne mobilizacija širom zemlje, koja bi trebalo da se završi sveopštim štrajkom — s učešćem glavnih sindikalnih centrala CUT-A, CNT i Sindikalno-socijalnog fronta — ukoliko vlada nastavi sa planovima deregulacije i privatizacije.
Verovatno je da će se ove mobilizacije i štrajkovi u različitim sektorima (zdravstvo, prosveta, energetika) poklopiti sa vremenom razmatranja opšteg državnog budžeta, pa ne treba isključiti mogućnost generalnog štrajka, sa blokadama puteva od strane seljačkih organizacija. One bi se u tom slučaju udružile s elektroenergetskim sindikatima u zahtevu za proširenje socijalne tarife.
To je, za sada, sažeti prikaz situacije.
