Колико су озбиљни проблеми наставника који су довели до масовног штрајка? Да ли треба очекивати штрајкове и у другим секторима?
Социјално-економска ситуација у Парагвају погоршава се с продубљивањем неолибералног сировинског модела. Богатство расте, али се усредсређује у веома малом броју руку (финансијски сектор, агробизнис, трговина наркотицима и друго), док су зараде у застоју, у условима званичног мерења инфлације које не одражава стварни раст „породичне потрошачке корпе“, нарочито цена хране.
Посебно је погоршано стање у јавном здравству. Влада се недавно суочила са штрајком лекара, који је привремено окончан споразумом, који није испунио сва очекивања. Здравствени синдикати, који обухватају 45.000 радника — далеко више него лекара — покренули су мобилизацију и захтевају повећање зарада од 50 одсто.
Када је реч о просвети, у којој је више од 100.000 наставника, влада је успела да наруши јединство синдиката, склопивши споразум са „најпредусретљивијим“ синдикатом. То је довело до привременог примирја, напетог затишја, пошто захтеви за бољим зарадама остају, у оквиру расправе о општем државном буџету (PGN), који се сада разматра у Конгресу, а процедура би требало да буде окончана током новембра и прве половине децембра.
Још једно жариште напетости отворио је председник Пења предлогом да се започне дерегулација и приватизација електроенергетског сектора, који се до данас налази у рукама државне Националне управе за електричну енергију (ANDE). То се догодило на састанку Енергетског округлог стола 13. августа 2026. године, када је влада јавно представила свој пројекат Регулаторног тела за енергетику, што у пракси представља почетак приватизације овог сектора.
Електроенергетски синдикати, пре свега Синдикат радника ANDE (SITRANDE), одржали су 12. и 17. септембра пленарне састанке са сељачким организацијама и удружењима потрошача. Том приликом одлучено је да се започне мобилизација широм земље, која би требало да се заврши свеопштим штрајком — с учешћем главних синдикалних централа CUT-A, CNT и Синдикално-социјалног фронта — уколико влада настави са плановима дерегулације и приватизације.
Вероватно је да ће се ове мобилизације и штрајкови у различитим секторима (здравство, просвета, енергетика) поклопити са временом разматрања општег државног буџета, па не треба искључити могућност генералног штрајка, са блокадама путева од стране сељачких организација. Оне би се у том случају удружиле с електроенергетским синдикатима у захтеву за проширење социјалне тарифе.
То је, за сада, сажети приказ ситуације.
