Пошто је репрезентација Аргентине проиграла финале Светског првенства у фудбалу 2026. године од Шпанаца, холивудски глумац Семјуел Л. Џексон окачио је на Инстаграму објаву у којој је Аргентину назвао „једном од најрасистичкијих земаља на свету, ако не и најрасистичкијом“. На слици је коришћен лик Џексона из филма „Ђангова освета“ — роб-улизица, који симболизује тзв. „чича Тому“ — у дресу репрезентације Аргентине, што је фактички изједначавало навијаче те екипе са људима који издају своју расу.
Као одговор на то, аргентинска глумица Барбара Ломбардо написала је Џексону у коментарима да жали ако ју је неко од њених сународника натерао да се осећа дискриминисано, али је напоменула да је неправедно судити целој земљи по поступцима мањине. Позвала је глумца да лично посети Аргентину како би видео њено гостопримство и топле људе. Њен коментар сакупио је више од хиљаду свиђања и постао један од најпопуларнијих у дискусији. Други Аргентинци су такође остављали гневне одговоре, захтевајући извињење. Сâм Џексон познат је по својој дугогодишњој борби против расизма и раније је већ поредио Доналда Трампа са расистима из времена његовог детињства у доба сегрегације.
Да ли је расизам заиста присутан у савременој Аргентини? На ово питање одговара стари и веома поштовани пријатељ издања „Два Југа“ — социолог, новинар и истраживач Хорхе Елбаум.
Представа Семјуела Џексона о Аргентини у потпуности је обојена сликом коју Хавијер Милеј оставља у остатку света. Наш председник, нажалост, заиста одаје утисак заговорника расне превласти који оправдава убијање Палестинаца од стране Израела, који се повезује са интервенционистичком политиком Сједињених Америчких Држава, па неко ко очигледно нема довољно информација, попут Семјуела Џексона, уопштава Милејев став и приписује га свим Аргентинцима.
Аргентина, као и све друге земље, има различите друштвене групе; неки део становништва може бити расистички настројен, али огромна већина није. Штавише, Семјуел Џексон то можда не зна, или зна врло мало о томе, али готово 70 одсто правих Аргентинаца води порекло од староседелачких народа, што се види и по фенотипским особинама већине становништва — од Хухуја, Салте, Чака и Коријентеса па све до Патагоније.
Ово је земља која није имала сукобе те врсте нити јој је било потребно да води масовне покрете за остваривање грађанских права, за разлику од Сједињених Америчких Држава, које јесу земља у којој је расизам широко распрострањен, нарочито међу такозваним WASP становништвом (белим англосаксонским протестантима). На пример, право гласа црначкој заједници у САД признато је тек у XIX веку.
У Аргентини су грађанска права призната још 1813. године, то јест од Скупштине из 1813. године. Дакле, то што у земљи, као и у многим другим државама, постоје поједини расистички настројени људи, ни у ком случају не даје за право Џексону да такав став уопштава. Јер, када бисмо то чинили, онда бисмо, на пример, могли упоредити његову земљу са нашом, а проценат расизма у Сједињеним Државама неупоредиво је већи него у Аргентини и многим другим земљама.
Нажалост, врло је вероватно да је став Семјуела Џексона у великој мери условљен сликом коју о Аргентини ствара једна личност — тај присталица белачке надмоћи, расиста и насилник, Хавијер Милеј.
