Rendgenski snimak razvojnih jazova koje nova vlada ne sme zanemariti
Nedavno objavljeni Indeks regionalne konkurentnosti (INCORE 2026), izrađen od Peruanskog instituta za ekonomiju (IPE), dolazi u pravom trenutku. Uoči političkog prelaznog perioda i utvrđivanja prioriteta pre regionalnih i opštinskih izbora, ovaj izveštaj prestaje da bude puka zbirka količinskih podataka i prerasta u ozbiljnu mapu puta i hitnu dijagnozu za novu vladu.
Pojam konkurentnosti često se pogrešno tumači kao isključivo makroekonomska promenljiva ili nešto što se odnosi samo na korporativni sektor. Međutim, kako se u izveštaju ubedljivo obrazlaže, regionalna konkurentnost predstavlja unutrašnju sposobnost jedne teritorije da optimalno koristi svoje institucionalne, geografske i ljudske resurse i da ih trajno pretvara u rast proizvodnosti, a samim tim i u opipljivo povećanje blagostanja svojih građana. INCORE 2026 pokazuje izravnu i nedvosmislenu povezanost: što je viši nivo konkurentnosti, to su niži pokazatelji strukturnog monetarnog siromaštva.
Mapa nejednakosti: učvršćeno vođstvo naspram sistematskog zaostajanja
Ovogodišnje izdanje donosi simboličnu promenu na vrhu rang-liste: Metropolitenska Lima i Kaljao (Lima) ponovo zauzimaju prvo mesto* sa ocenom 7,5 od 10, potisnuvši Mokegvu na drugo mesto posle tri godine njene dominacije. Arekipa (7,0), Takna (6,9) i Ika (6,6) upotpunjuju nacionalnu počasnu listu. Geografski obrazac je očigledan: centralna i južna obala Perua i dalje koncentrišu strukturne prednosti u infrastrukturi, povezanosti i dinamici tržišta rada.
Međutim, pravo upozorenje krije se na drugoj strani medalje. Regioni amazonske prašume i centralnog/severnog planinskog područja i dalje su zarobljeni na samom dnu lestvice konkurentnosti. Loreto se od 2016. godine nije pomerio sa poslednjeg, 25. mesta, sa zabrinjavajućom ocenom 3,6. Odmah ispred njega nalaze se Ukajali (4,1) i Uanuko (4,4). Zaostatak u Loretu je dramatičan. U oblasti obrazovanja, samo 6% učenika četvrtog razreda osnovne škole postiže zadovoljavajući nivo znanja iz matematike, i svega 12% školskih ustanova ima pristup pijaćoj vodi. U zdravstvu, svako peto dete pati od hronične neuhranjenosti.
Analitička napomena: Biti na vrhu rang-liste ne znači da su razvojni jazovi otklonjeni. INCORE 2026 pokazuje da ekonomski rast vodećih regiona istovremeno prati postojanje ozbiljnih strukturnih problema: čak i u samoj Limi, jedan od četiri stanovnika bio je žrtva nekog krivičnog dela, dok približno 20% mladih pripada grupi „Ni-ni“ — niti se školuju, niti rade.
Zašto je fiskalna decentralizacija podbacila u stvaranju konkurentnosti?
Glavni Gordijev čvor koji nova vlada mora preseći nalazi se u stubu Institucije. Istorijska analiza i ovogodišnji podaci pokazuju da se povećanje budžeta ostvareno kroz rudarsku rentu (canon) i transfere iz decentralizacije nije pretočilo u bolje javne usluge.
Zabrinjavajuća usitnjenost javne potrošnje — reč je o mikroprojektima čija prosečna vrednost ne prelazi 3,5 miliona sola — dovela je do toga da je oko 10 milijardi sola trenutno blokirano u hiljadama nezavršenih ili nekvalitetnih radova širom zemlje. Institucionalni okvir je duboko narušen nedostatkom tehničkih kapaciteta na nivou lokalnih samouprava, unutrašnjom političkom nestabilnošću i korupcijom, što blokira kapital i ruši poverenje neophodno za privlačenje održivih privatnih investicija.
Nasuprot tome, regioni poput Apurimaka i Paska ističu se značajnim napretkom u poslednjoj deceniji zahvaljujući većoj stabilnosti u privlačenju investicija i ponovnom oživljavanju formalne rudarske delatnosti pod novim rukovodstvima.
Strateške preporuke za novu vladu: šta činiti sa najmanje konkurentnim regionima?
Podizanje konkurentnosti jedne teritorijalno podeljene države zahteva napuštanje kratkoročnih socijalnih mera i usmeravanje ka dubokim strukturnim reformama koje će povezati različite regione. Za regione sa najnižim indeksom konkurentnosti predlažu se tri pravca neodložnog delovanja:
Reinženjering regionalne javne potrošnje i snažan iskorak u upravljanju javnim sektorom. Izvršna vlast treba da uslovi tehničku podršku Ministarstva privrede i finansija (MEF) obustavljanjem prakse usitnjavanja investicionih projekata. Neophodno je objediniti budžete i usmeriti ih na velike međuregionalne infrastrukturne projekte, poput transportnih koridora u Amazoniji ili velikih sistema vodosnabdevanja i kanalizacije, koristeći efikasne mehanizme kao što su državno-privatna partnerstva (APP) i model „Radovi za poreze“ (OxI). Takođe, regionalnim vladama (GORE) treba obezbediti visokokvalifikovane državne upravnike kroz nacionalnu službu SERVIR, zaštićene od političkih uticaja na regionalnom nivou.
Hitan program za razvoj ljudskog kapitala (seosko zdravstvo i obrazovanje). Regioni kao što su Loreto i Ukajali ne mogu postati produktivni ako je njihova društvena osnova desetkovana. Nova vlada mora pokrenuti agresivni, višesektorski program borbe protiv dečje anemije i neuhranjenosti u Amazoniji i severnom planinskom delu zemlje. U obrazovanju, apsolutni prioritet mora biti prevazilaženje razlika u prilagođenoj osnovnoj infrastrukturi: obezbeđivanje potpunog pristupa pijaćoj vodi, struji i internetu za uznemirujui procenat seoskih škola, lišenih ovih usluga.
Obezbeđivanje povoljne poslovne klime i stabilizacija regiona. Razvoj rudarstva i agroizvozne privrede pokazao se kao glavni pokretač skoka konkurentnosti u južnim regionima. Međutim, nema održivog rasta bez blagovremenog rešavanja društvenih sukoba. Centralna vlast mora trajno preuzeti koordinacionu ulogu, odlučno se boriti protiv nezakonitih privrednih aktivnosti — poput nelegalnog rudarenja i trgovine narkoticima — koje razaraju institucije na regionalnom nivou, i jamčiti bezbednu i predvidivu sredinu za legitimne investicije.
Zaključak
INCORE 2026 nije tek statična slika razvojnog zaostajanja, već jasno upozorenje. Nova vlada ne sme upravljati zemljom gledajući isključivo na brojke iz priobalnog pojasa. Ukoliko se u periferne delove zemlje ne ulije institucionalnost, osnovna infrastruktura i ljudski kapital, jaz u konkurentnosti nastaviće da produbljuje društvenu polarizaciju i koči razvojni potencijal čitavog Perua. Zadatak je ogroman, ali je mapa puta već iscrtana.
Izvor: Visión al Futuro
