Huan de Dios Gevara Kampoj diplomirao je na Fakultetu za ekonomiju i poslovnu administraciju na Institutu za više preduzetničke studije (IESE) u Barseloni, Španija. Magistar je menadžmenta i posednik diplome iz finansijske analize i menadžmenta sa Škole za napredni menadžment i menadžment (EADA) u Barseloni, Španija. Magistar je međunarodne trgovine i diplomirani stručnjak za administraciju i dinamički menadžment.
Zamolili smo ga da za izdanje Dva Juga iznese svoju procenu uticaja Trampovih tarifa na peruansku privredu, i šire, Latinsku Ameriku.
Procena uticaja carina koje je uvela administracija Donalda Trampa pokazuje složene i dvojake efekte, kako za ekonomiju Perua, tako i za međunarodne trgovinske odnose uopšte.
1. Uticaj na ekonomiju Perua
Uvođenje osnovne carine od 10% na uvoz iz skoro svih zemalja, uključujući Peru (uprkos sporazumu o slobodnoj trgovini), dovelo je do nekoliko izazova i nekih mogućnosti:
Negativni uticaji (izazovi):
• Gubitak konkurentnosti u ključnim sektorima:
- Rudarstvo: Proizvodi kao što su bakar i zlato mogu izgubiti konkurentnost na američkom tržištu, što utiče na izvozne prihode, imajući u vidu da je rudarstvo stub peruanske ekonomije (oko 60% izvoza).
- Agroindustrija: Proizvodi kao što su avokado, borovnice i špargla postaju skuplji, gubeći deo tržišta u SAD.
- Tekstilna industrija: Izvoz pamuka i tekstilnih proizvoda može se smanjiti, što dovodi do gubitka radnih mesta.
• Makroekonomski uticaj:
- Rast BDP-a: Predviđa se usporavanje rasta BDP-a.
- Kurs i inflacija: Moguće smanjenje izvoznih prihoda dovelo bi do manjeg priliva dolara, što može izazvati slabljenje sola i inflatorne pritiske usled poskupljenja uvoza.
- Nesigurnost: Izvozne kompanije se suočavaju sa neizvesnijim i protekcionistički orijentisanim trgovinskim okruženjem.
• Posredan efekat trgovinskog rata (SAD–Kina): Zavisnost od kineskog tržišta za rudarske proizvode poput bakra i usporavanje kineske ekonomije usled carinskog rata takođe negativno utiču na peruanski izvoz ka Kini.
Potencijalne mogućnosti:
- Diverzifikacija i prenos proizvodnje: Carine na kinesku robu mogle bi podstaći premeštanje proizvodnje iz Kine (ili drugih azijskih zemalja) u Peru kako bi se izbegle američke carine, što može doneti ekonomske koristi.
- Relativni rast konkurentnosti: Iako Peru ima carinu od 10%, ona je znatno niža nego za neke konkurente u tekstilnoj industriji kao što su Kina (125%) i Vijetnam (15%), što može omogućiti povećanje udela na tržištu.
- Trgovinska preorijentacija: Situacija podstiče na potragu za novim trgovinskim vezama i tržištima kao što su jugoistočna Azija i Indija, kao i jačanje regionalne integracije u Latinskoj Americi.
2. Uticaj na međunarodne odnose
Carinska politika SAD ima značajan uticaj na globalnu trgovinu, obeležen protekcionizmom i neizvesnošću:
• Porast neizvesnosti i globalnog usporavanja:
- Ove mere su proizvele opštu neizvesnost na finansijskim tržištima i doprinele usporavanju globalnog ekonomskog rasta (prema prognozama MMF-a).
- Uvođenje carina na robu iz Evrope (npr. na automobile) i Kine pojačalo je trgovinske sukobe, označivši veliki zaokret ka ograničenijoj globalnoj trgovini.
• Carine kao geopolitičko oružje:
- Carine se koriste kao sredstvo pritiska radi izmena u trgovinskim odnosima, sa ciljem da se ispravi ono što SAD smatraju „neuravnoteženim“ trgovinskim deficitima. To trgovinsku politiku pretvara u oruđe geopolitičkog pritiska i kazne.
• Uticaj na potrošače u SAD:
- Studije ukazuju da značajan deo troškova uvedenih carina na uvoz snose sami američki potrošači kroz više cene.
• Posledice po Latinsku Ameriku:
- Region se suočava s istom neizvesnošću i prognozom usporenog rasta BDP-a. Zemlje kao što su Brazil i Meksiko takođe su pogođene carinama na ključne proizvode.
- Otkrivene su strukturne ranjivosti Latinske Amerike: zavisnost od izvoza sirovina i nedostatak jedinstvene regionalne strategije za odgovor na jednostrane mere.
- Paradoksalno, nepredvidiva politika SAD mogla bi doprineti većoj povezanosti i integraciji latinoameričkih zemalja, podstičući ih na zajedničke pregovore i razvoj alternativnih ekonomskih strateških veza (npr. prenos proizvodnje bliže regionu — nearshoring).
Zaključak
Trampove carine predstavljaju ozbiljan izazov za ekonomiju Perua, pre svega kroz poskupljenje ključnih izvoznih proizvoda, moguće obezvređivanje nacionalne valute, inflaciju, kao i povećanu globalnu neizvesnost. Na međunarodnom planu, one označavaju prelaz ka protekcionizmu, uz porast napetosti i nestabilnosti u svetskoj trgovini.
