U čemu se sastoji energetska reforma, pokrenuta od izvršne vlasti? Hoće li ona dovesti do pogoršanja životnih uslova običnih ljudi?
Na ova pitanja za Dva Juga odgovara Euhenio Sosa, hondurski sociolog, profesor na Univerzitetu Unaha i izvršni direktor Nacionalnog instituta za statistiku (INE).
Vidite, prva stvar, tj. na prvom mestu, mora se priznati da se Nacionalno preduzeće za električnu energiju (ENEE) zaista nalazi u kriznom trenutku, pre svega zato što ima veoma veliki manjak. Prema rečima nekolicine stručnjaka, taj manjak ima veze sa milionskim gubicima koje preduzeće beleži, a među tim milionskim gubicima, neki su posledica toga što neki korisnici ne plaćaju. A među onima koji ne plaćaju, nalaze se visokopostavljeni preduzetnici ili velike kompanije, od kojih država nije u stanju da naplati dugovanja — ili su zaduženi, ili uopšte ne plaćaju.
Drugi aspekt koji proizilazi iz toga jeste da su ovom preduzeću zaista potrebne značajne promene. Međutim, u Nacionalnom kongresu se vodi debata oko zvanične priče vlasti, koja tvrdi da modernizuje preduzeće, dok ga zapravo deli na tri različita preduzeća što preuzimaju određene specijalnosti, kao što su proizvodnja, prenos i snabdevanje. Preduzeća, koja bi pružala usluge, bila bi deoničarska društva, odnosno privatne kompanije, čime bi se zapravo utrъo put ka privatizaciji. Zbog toga opozicioni sektori — izvestan deo Liberalne stranke, ali pre svega partija Sloboda i obnova (Libertad y Refundación), odnosno njihovi poslanički klubovi u Kongresu — shvataju da će to dovesti do privatizacije i protive se ovim reformama koje je pokrenula i pogurala izvršna vlast.
Upravo danas, zbog situacije u ENEE-u i zbog poskupljenja goriva, što je posledica geopolitičke situacije i rata Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana, došlo je do toga da računi za struju poskupljuju za 12,3% — dakle, preko 12%.
Ovo će očigledno, čak i bez pomenutih reformi, doneti ozbiljne poteškoće najsiromašnijim slojevima društva: rizikuje se da oni neće moći platiti, što bi sa sobom povuklo isključenja struje, ili će se morati smanjiti važni rashodi na zdravstvo, obrazovanje, hranu — kako bi se taj novac iskoristio za plaćanje električne energije.
S druge strane, jednom kada se reforma počne primenjivati, te ovim preduzećima počne upravljati privatni sektor, najverovatnije ćemo se suočiti sa redovnim poskupljenjima struje, gde će se ona posmatrati više kroz tržišne okvire, nego kao ljudsko pravo. To će za posledicu zaista imati veće siromašenje porodica i veće poteškoće za privredne grane, odnosno za mikro i srednja preduzeća.
