У чему се састоји енергетска реформа, покренута од извршне власти? Хоће ли она довести до погоршања животних услова обичних људи?
На ова питања за Два Југа одговара Еухенио Соса, хондурски социолог, професор на Универзитету Унаха и извршни директор Националног института за статистику (ИНЕ).
Видите, прва ствар, тј. на првом месту, мора се признати да се Национално предузеће за електричну енергију (ENEE) заиста налази у кризном тренутку, пре свега зато што има веома велики мањак. Према речима неколицине стручњака, тај мањак има везе са милионским губицима које предузеће бележи, а међу тим милионским губицима, неки су последица тога што неки корисници не плаћају. А међу онима који не плаћају, налазе се високопостављени предузетници или велике компаније, од којих држава није у стању да наплати дуговања — или су задужени, или уопште не плаћају.
Други аспект који произилази из тога јесте да су овом предузећу заиста потребне значајне промене. Међутим, у Националном конгресу се води дебата око званичне приче власти, која тврди да модернизује предузеће, док га заправо дели на три различита предузећа што преузимају одређене специјалности, као што су производња, пренос и снабдевање. Предузећа, која би пружала услуге, била би деоничарска друштва, односно приватне компаније, чиме би се заправо утръо пут ка приватизацији. Због тога опозициони сектори — известан део Либералне странке, али пре свега партија Слобода и обнова (Libertad y Refundación), односно њихови посланички клубови у Конгресу — схватају да ће то довести до приватизације и противе се овим реформама које је покренула и погурала извршна власт.
Управо данас, због ситуације у ЕНЕЕ-у и због поскупљења горива, што је последица геополитичке ситуације и рата Сједињених Америчких Држава и Израела против Ирана, дошло је до тога да рачуни за струју поскупљују за 12,3% — дакле, преко 12%.
Ово ће очигледно, чак и без поменутих реформи, донети озбиљне потешкоће најсиромашнијим слојевима друштва: ризикује се да они неће моћи платити, што би са собом повукло искључења струје, или ће се морати смањити важни расходи на здравство, образовање, храну — како би се тај новац искористио за плаћање електричне енергије.
С друге стране, једном када се реформа почне примењивати, те овим предузећима почне управљати приватни сектор, највероватније ћемо се суочити са редовним поскупљењима струје, где ће се она посматрати више кроз тржишне оквире, него као људско право. То ће за последицу заиста имати веће сиромашење породица и веће потешкоће за привредне гране, односно за микро и средња предузећа.
