О резултатима недавног форума CELAC-Африка за Два Југа говори Естебан Силва (Esteban Silva), председник Покрета за аљендистички социјализам у Чилеу и међународни аналитичар Оснивачке фондације XXI, Чиле.
Колико је видљив форум CELAC-Африка у Чилеу? Да ли се о њему говори у вестима или стручним круговима?
Важан форум одржан у Колумбији, CELAC-Африка, нажалост је имао веома мало одјека и готово да није био пропраћен у великим медијима нити у стручним круговима.
Важно је нагласити да је реч о форуму који је окупио шефове држава или влада, или њихове представнике из CELAC-а, предвођене председником Колумбије Густавом Петром, председником Бразила Луисом Игнасиом Лулом да Силвом, председником Уругваја Јасмандуом Орсијем, између осталих, као и представнике, високе представнике неких афричких земаља, јер се није радило о самиту између CELAC-а и Афричке уније.
Ипак, сматрам изузетно важним одржавање форума ове врсте, како за Латинску Америку и Карибе, тако и за афричке земље у будућности. Неопходно је напредовати у областима сарадње, вишестраности, праведне трговине између латиноамеричких и карипских земаља и афричких држава.
Нажалост, у Чилеу је ово форум који практично нема никакву видљивост. Друго, сарадња с Африком представља изузетно важан задатак за земље Латинске Америке и Кариба. Међутим, у случају Чилеа, то је и даље нерешен задатак, јер заиста постоји мало веза и размене с афричким земљама.
Постоји ли мишљење да би овај смер сарадње с Африком могао бити важан за Чиле, или се доживљава као другостепена дипломатија?
Премда постоји одређен однос и размена са земљама попут Јужноафричке Републике и Алжира, то и даље остаје недовршен задатак и оно што бисмо могли назвати другостепеном дипломатијом.
Проблем који данас има CELAC у напредовању ка стварним процесима економске, друштвене и политичке интеграције региона, односно Латинске Америке и Кариба, јесте то што њиме све више преовлађују шефови држава и влада деснице трампистичког типа или крајње деснице, који не верују у наш изворни интеграциони процес.
Још мање верују у значајне односе са другим континентима глобалног југа, посебно с Африком, нити их подстичу, и то је један од главних проблема за јачање процеса интеграције, размене и координације између земаља CELAC-а и земаља Афричке уније. Јер, ако се не напредује у сопственој агенди регионалне интеграције, још мање ће бити могуће напредовати у агенди интеграције између CELAC-а и Афричке уније.
Верује ли се да такви форуми заиста воде до пројеката и уговора, или је то више симболична политика?
Сматрам да су овакви форуми важни, али пре свега симболични; они углавном не иду даље од тога да буду добре иницијативе којима је потребно продубљивање и изградња механизама који ће омогућити да CELAC продуби односе с Афричком унијом, а не само с појединим афричким земљама. Но, за то је неопходно и учешће цивилног друштва, како из CELAC-а, тако и из афричких земаља.
Потребно је комбиновати дипломатију међу државама са народном дипломатијом. А народна дипломатија ставља у средиште потребу за праведном трговинском разменом, потребу за заједничким суочавањем са концентрацијом крупног финансијско-спекулативног капитала и питањима кризе климатских промена. Циљ је стварање праведнијих односа у трговинској, производној и економској размени који би смањили асиметрије и неједнакости, уз већу вишестрану и економску интеграцију земаља глобалног југа наспрам великих западних сила и колонијалистичких и неоколонијалистичких логика — како у односима са Сједињеним Америчким Државама, тако и са земљама Европске уније.
