Како кинеска потражња покреће незаконито вађење песка у Латинској Америци

Са глобалном потрошњом речног и морског песка која износи око 50 милијарди тона годишње, међународне организације попут Програма Уједињених нација за животну средину (UNEP) већ дуже време упозоравају на ризик од исцрпљивања овог ресурса. У том контексту, Кина се потврђује као главни светски потрошач. Њена растућа потреба за снабдевањем подстакла је илегално вађење и трговину у деловима Азије и Африке, а сада изазива све већу забринутост и у Латинској Америци.


„Песак је једно од најважнијих пунила у грађевинарству, а његово вађење је једна од најштетнијих и неодрживих рударских делатности, нарочито када нема контроле“ — објашњава Луис Фернандо Рамадон, професор на Бразилској полицијској академији и стручњак за управљање водним ресурсима.

Грађевински сектор апсорбује око 90 одсто извађеног песка за производњу цемента и асфалта. Овај растући притисак привукао је криминалне мреже у Латинској Америци, где се за кријумчарење песка често користе исте руте и инфраструктура као и за незаконито рударење или трговину дрогом.

Од Бразила до Колумбије и Кариба, примери ове појаве се множе. Најупечатљивији случај догодио се 2008. године на плажи Корал Спринг на Јамајци, када је у само једној ноћи украдено песка у количини од око 500 камиона.

Улога Кине

Током грађевинског бума у периоду 2011- 2014. године, Кина је потрошила више цемента него Сједињене Америчке Државе за цео XX век. Ова огромна потражња повезана је са мрежама илегалног вађења широм света.

Поглед из ваздуха на подручје у Серопедици, у држави Рио де Жанеиро, где сапостоје и легалне и илегалне активности вађења песка.(Фотографија: Luís Fernando Ramadon/Cortesía)

Стручњаци упозоравају да се слични процеси јављају и у Латинској Америци. Мада се кинески учесници ретко појављују непосредно на терену, њихова улога као посредника, финансијера или крајњих купаца документована је у више извлачних сектора.

Како је истакла Ванда Фелбаб-Браун у сведочењу пред Економском и безбедносном комисијом САД-Кина, кинески посредници — који могу бити криминалне групе или формално легалне компаније — финансирају производњу, набављају опрему, кривотворе документа, организују транспорт и делују као кључни купци.

Овај модел, који је већ уочен код шверца злата и дрвне грађе, све је присутнији и код песка. У перуанској Амазонији, у околини Икитоса, незаконито вађење белог песка уништило је око 260 хектара шума вариљала (varillales) — јединственог екосистема који расте на белом пешчаном тлу, сиромашног хранљивим материјама и веома киселом. Губитак је озбиљан: овим шумама је потребно и до једног века да се обнове, а оне служе као природни филтери за кишницу која снабдева реку Нанај, од које зависе тамошње заједнице.

Слични кинески утицаји већ су забележени глобално: у Мозамбику је компанија у кинеском власништву оптужена за наношење тешке еколошке штете у приобалним зонама, док су на Тајвану власти више пута пресретале кинеске бродове у незаконитом вађењу песка.

Случај Бразила

Кинеске компаније често распоређују операције тамо где се укрштају економски и стратешки интереси. Пример је Камасари у бразилској држави Баија, где је у октобру 2025. године отворена прва фабрика аутомобила групе BYD у Латинској Америци, у региону погођеном незаконитим вађењем песка.

У марту 2025. године, савезна полиција је акцијом „Пирати са дина III“ разбила мрежу која је илегално продавала песак у околини Салвадора, где је претходно откривена и тајна рута за извоз зеленог кварца у Кину.

Према Рамадоновим речима, чак 68 одсто песка који се потроши у Бразилу потиче из илегалних извора, и губици се процењују на око 5,78 милијарди долара. Овим сектором доминирају милиције — паравојне групе које често чине бивши полицајци. Они користе илегални песак за градњу на територијама под својом контролом и намећу таксе за „безбедност“ на местима вађења и трговине.

У општини Серопедика (на 75 км од Рио де Жанеира), цена легалног кубног метра песка износи између 65 и 90 реала (13-18 долара), док се илегални песак продаје по конкурентној цени од око 50 реала (10 долара).

Еколошки и друштвени утицај

Багер који се користи за илегално вађење песка у општини Серопедика, држава Рио де Жанеиро. Фото: Luís Fernando Ramadon/Courtesy

Вађење песка узрокује неповратну штету: ерозију тла, деградацију плажа и река, мењање речних токова и уништавање заштићених подручја.

  • Доминиканска Република: Илегална експлоатација угрожава снабдевање водом из кључних река, а овај нелегални сектор обрће око милијарду долара годишње захваљујући утаји пореза.
  • Панама: У Пунта Шамеу је без дозволе извађено око 500.000 кубних метара морског песка за потребе туристичког пројекта.
  • Колумбија: Ова активност је повезана са корупцијом и насиљем. Новинар Рафаел Морено, који је истраживао незакониту експлоатацију ресурса и локалну корупцију, убијен је 2022. године.

Неопходне мере

Према речима стручњака, око 80 процената песка који се продаје на глобалном нивоу има непознато порекло, што је омогућено правним празнинама и недостатком контроле. Рамадон истиче да је потребан свеобухватан одговор: административна служба за строгу контролу ланца снабдевања (од места вађења до дистрибуције) и одлучна полицијска акција против криминалних група.

Према подацима UNEP-а, ако се не успостави одрживо управљање, потражња би до 2050. године могла далеко премашити доступност ресурса. Песак, који се некада сматрао неисцрпним, брзо постаје критична и недостатна роба, што може додатно подстаћи сукобе и ојачати сиву економију у рањивим регионима.

Извор: Diálogo Américas

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *