Са глобалном потрошњом речног и морског песка која износи око 50 милијарди тона годишње, међународне организације попут Програма Уједињених нација за животну средину (UNEP) већ дуже време упозоравају на ризик од исцрпљивања овог ресурса. У том контексту, Кина се потврђује као главни светски потрошач. Њена растућа потреба за снабдевањем подстакла је илегално вађење и трговину у деловима Азије и Африке, а сада изазива све већу забринутост и у Латинској Америци.
„Песак је једно од најважнијих пунила у грађевинарству, а његово вађење је једна од најштетнијих и неодрживих рударских делатности, нарочито када нема контроле“ — објашњава Луис Фернандо Рамадон, професор на Бразилској полицијској академији и стручњак за управљање водним ресурсима.
Грађевински сектор апсорбује око 90 одсто извађеног песка за производњу цемента и асфалта. Овај растући притисак привукао је криминалне мреже у Латинској Америци, где се за кријумчарење песка често користе исте руте и инфраструктура као и за незаконито рударење или трговину дрогом.
Од Бразила до Колумбије и Кариба, примери ове појаве се множе. Најупечатљивији случај догодио се 2008. године на плажи Корал Спринг на Јамајци, када је у само једној ноћи украдено песка у количини од око 500 камиона.
Улога Кине
Током грађевинског бума у периоду 2011- 2014. године, Кина је потрошила више цемента него Сједињене Америчке Државе за цео XX век. Ова огромна потражња повезана је са мрежама илегалног вађења широм света.
Стручњаци упозоравају да се слични процеси јављају и у Латинској Америци. Мада се кинески учесници ретко појављују непосредно на терену, њихова улога као посредника, финансијера или крајњих купаца документована је у више извлачних сектора.
Како је истакла Ванда Фелбаб-Браун у сведочењу пред Економском и безбедносном комисијом САД-Кина, кинески посредници — који могу бити криминалне групе или формално легалне компаније — финансирају производњу, набављају опрему, кривотворе документа, организују транспорт и делују као кључни купци.
Овај модел, који је већ уочен код шверца злата и дрвне грађе, све је присутнији и код песка. У перуанској Амазонији, у околини Икитоса, незаконито вађење белог песка уништило је око 260 хектара шума вариљала (varillales) — јединственог екосистема који расте на белом пешчаном тлу, сиромашног хранљивим материјама и веома киселом. Губитак је озбиљан: овим шумама је потребно и до једног века да се обнове, а оне служе као природни филтери за кишницу која снабдева реку Нанај, од које зависе тамошње заједнице.
Слични кинески утицаји већ су забележени глобално: у Мозамбику је компанија у кинеском власништву оптужена за наношење тешке еколошке штете у приобалним зонама, док су на Тајвану власти више пута пресретале кинеске бродове у незаконитом вађењу песка.
Случај Бразила
Кинеске компаније често распоређују операције тамо где се укрштају економски и стратешки интереси. Пример је Камасари у бразилској држави Баија, где је у октобру 2025. године отворена прва фабрика аутомобила групе BYD у Латинској Америци, у региону погођеном незаконитим вађењем песка.
У марту 2025. године, савезна полиција је акцијом „Пирати са дина III“ разбила мрежу која је илегално продавала песак у околини Салвадора, где је претходно откривена и тајна рута за извоз зеленог кварца у Кину.
Према Рамадоновим речима, чак 68 одсто песка који се потроши у Бразилу потиче из илегалних извора, и губици се процењују на око 5,78 милијарди долара. Овим сектором доминирају милиције — паравојне групе које често чине бивши полицајци. Они користе илегални песак за градњу на територијама под својом контролом и намећу таксе за „безбедност“ на местима вађења и трговине.
У општини Серопедика (на 75 км од Рио де Жанеира), цена легалног кубног метра песка износи између 65 и 90 реала (13-18 долара), док се илегални песак продаје по конкурентној цени од око 50 реала (10 долара).
Еколошки и друштвени утицај
Вађење песка узрокује неповратну штету: ерозију тла, деградацију плажа и река, мењање речних токова и уништавање заштићених подручја.
- Доминиканска Република: Илегална експлоатација угрожава снабдевање водом из кључних река, а овај нелегални сектор обрће око милијарду долара годишње захваљујући утаји пореза.
- Панама: У Пунта Шамеу је без дозволе извађено око 500.000 кубних метара морског песка за потребе туристичког пројекта.
- Колумбија: Ова активност је повезана са корупцијом и насиљем. Новинар Рафаел Морено, који је истраживао незакониту експлоатацију ресурса и локалну корупцију, убијен је 2022. године.
Неопходне мере
Према речима стручњака, око 80 процената песка који се продаје на глобалном нивоу има непознато порекло, што је омогућено правним празнинама и недостатком контроле. Рамадон истиче да је потребан свеобухватан одговор: административна служба за строгу контролу ланца снабдевања (од места вађења до дистрибуције) и одлучна полицијска акција против криминалних група.
Према подацима UNEP-а, ако се не успостави одрживо управљање, потражња би до 2050. године могла далеко премашити доступност ресурса. Песак, који се некада сматрао неисцрпним, брзо постаје критична и недостатна роба, што може додатно подстаћи сукобе и ојачати сиву економију у рањивим регионима.
Превод и скраћења текста: Два Југа
Извор: Diálogo Américas
