Sa globalnom potrošnjom rečnog i morskog peska koja iznosi oko 50 milijardi tona godišnje, međunarodne organizacije poput Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) već duže vreme upozoravaju na rizik od iscrpljivanja ovog resursa. U tom kontekstu, Kina se potvrđuje kao glavni svetski potrošač. Njena rastuća potreba za snabdevanjem podstakla je ilegalno vađenje i trgovinu u delovima Azije i Afrike, a sada izaziva sve veću zabrinutost i u Latinskoj Americi.
„Pesak je jedno od najvažnijih punila u građevinarstvu, a njegovo vađenje je jedna od najštetnijih i neodrživih rudarskih delatnosti, naročito kada nema kontrole“ — objašnjava Luis Fernando Ramadon, profesor na Brazilskoj policijskoj akademiji i stručnjak za upravljanje vodnim resursima.
Građevinski sektor apsorbuje oko 90 odsto izvađenog peska za proizvodnju cementa i asfalta. Ovaj rastući pritisak privukao je kriminalne mreže u Latinskoj Americi, gde se za krijumčarenje peska često koriste iste rute i infrastruktura kao i za nezakonito rudarenje ili trgovinu drogom.
Od Brazila do Kolumbije i Kariba, primeri ove pojave se množe. Najupečatljiviji slučaj dogodio se 2008. godine na plaži Koral Spring na Jamajci, kada je u samo jednoj noći ukradeno peska u količini od oko 500 kamiona.
Uloga Kine
Tokom građevinskog buma u periodu 2011- 2014. godine, Kina je potrošila više cementa nego Sjedinjene Američke Države za ceo XX vek. Ova ogromna potražnja povezana je sa mrežama ilegalnog vađenja širom sveta.
Stručnjaci upozoravaju da se slični procesi javljaju i u Latinskoj Americi. Mada se kineski učesnici retko pojavljuju neposredno na terenu, njihova uloga kao posrednika, finansijera ili krajnjih kupaca dokumentovana je u više izvlačnih sektora.
Kako je istakla Vanda Felbab-Braun u svedočenju pred Ekonomskom i bezbednosnom komisijom SAD-Kina, kineski posrednici — koji mogu biti kriminalne grupe ili formalno legalne kompanije — finansiraju proizvodnju, nabavljaju opremu, krivotvore dokumenta, organizuju transport i deluju kao ključni kupci.
Ovaj model, koji je već uočen kod šverca zlata i drvne građe, sve je prisutniji i kod peska. U peruanskoj Amazoniji, u okolini Ikitosa, nezakonito vađenje belog peska uništilo je oko 260 hektara šuma variljala (varillales) — jedinstvenog ekosistema koji raste na belom peščanom tlu, siromašnog hranljivim materijama i veoma kiselom. Gubitak je ozbiljan: ovim šumama je potrebno i do jednog veka da se obnove, a one služe kao prirodni filteri za kišnicu koja snabdeva reku Nanaj, od koje zavise tamošnje zajednice.
Slični kineski uticaji već su zabeleženi globalno: u Mozambiku je kompanija u kineskom vlasništvu optužena za nanošenje teške ekološke štete u priobalnim zonama, dok su na Tajvanu vlasti više puta presretale kineske brodove u nezakonitom vađenju peska.
Slučaj Brazila
Kineske kompanije često raspoređuju operacije tamo gde se ukrštaju ekonomski i strateški interesi. Primer je Kamasari u brazilskoj državi Baija, gde je u oktobru 2025. godine otvorena prva fabrika automobila grupe BYD u Latinskoj Americi, u regionu pogođenom nezakonitim vađenjem peska.
U martu 2025. godine, savezna policija je akcijom „Pirati sa dina III“ razbila mrežu koja je ilegalno prodavala pesak u okolini Salvadora, gde je prethodno otkrivena i tajna ruta za izvoz zelenog kvarca u Kinu.
Prema Ramadonovim rečima, čak 68 odsto peska koji se potroši u Brazilu potiče iz ilegalnih izvora, i gubici se procenjuju na oko 5,78 milijardi dolara. Ovim sektorom dominiraju milicije — paravojne grupe koje često čine bivši policajci. Oni koriste ilegalni pesak za gradnju na teritorijama pod svojom kontrolom i nameću takse za „bezbednost“ na mestima vađenja i trgovine.
U opštini Seropedika (na 75 km od Rio de Žaneira), cena legalnog kubnog metra peska iznosi između 65 i 90 reala (13-18 dolara), dok se ilegalni pesak prodaje po konkurentnoj ceni od oko 50 reala (10 dolara).
Ekološki i društveni uticaj
Vađenje peska uzrokuje nepovratnu štetu: eroziju tla, degradaciju plaža i reka, menjanje rečnih tokova i uništavanje zaštićenih područja.
- Dominikanska Republika: Ilegalna eksploatacija ugrožava snabdevanje vodom iz ključnih reka, a ovaj nelegalni sektor obrće oko milijardu dolara godišnje zahvaljujući utaji poreza.
- Panama: U Punta Šameu je bez dozvole izvađeno oko 500.000 kubnih metara morskog peska za potrebe turističkog projekta.
- Kolumbija: Ova aktivnost je povezana sa korupcijom i nasiljem. Novinar Rafael Moreno, koji je istraživao nezakonitu eksploataciju resursa i lokalnu korupciju, ubijen je 2022. godine.
Neophodne mere
Prema rečima stručnjaka, oko 80 procenata peska koji se prodaje na globalnom nivou ima nepoznato poreklo, što je omogućeno pravnim prazninama i nedostatkom kontrole. Ramadon ističe da je potreban sveobuhvatan odgovor: administrativna služba za strogu kontrolu lanca snabdevanja (od mesta vađenja do distribucije) i odlučna policijska akcija protiv kriminalnih grupa.
Prema podacima UNEP-a, ako se ne uspostavi održivo upravljanje, potražnja bi do 2050. godine mogla daleko premašiti dostupnost resursa. Pesak, koji se nekada smatrao neiscrpnim, brzo postaje kritična i nedostatna roba, što može dodatno podstaći sukobe i ojačati sivu ekonomiju u ranjivim regionima.
Prevod i skraćenja teksta: Dva Juga
Izvor: Diálogo Américas
