После првог круга председничких избора у Перуу, политичка сцена земље ушла је у нову фазу неизвесности. У други круг пласирали су се Кеико Фухимори и Роберто Санчез, док је фаворит дела деснице Рафаел Лопез Алијага остао испод црте са минималним заостатком. Изборни резултати покренули су расправе о легитимности политичког система, улози анкета, оптужбама за нерегуларности и дубоким друштвеним поделама које већ годинама обликују перуанску политику.
О овим темама разговарали смо са перуанским политикологом Хаимеом Гутијерезом Бордом, који сматра да се земља налази пред историјским изазовом те да је неопходна свеобухватна реформа политичког система.
Како је у Перуу, на локалном нивоу, доживљен исход првог круга избора: Фухимори је прва са 17,19%, Санчез други са 12,04%, док Лопез Алијага није ушао у други круг с минималним заостатком од 21.209 гласова?
Верујем да је перуанском политичком систему хитно потребна свеобухватна реформа како би се повратио легитимитет управљања државом. Данашња уситњеност политичке сцене последица је нормативног оквира који су обликовале странке које тренутно имају представнике у Конгресу Републике. Већ дуги низ година законска регулатива прилагођава се интересима странака које имају хегемонију у законодавној власти.
Због тога данас имамо ситуацију да две странке ушавше у други круг заједно представљају само 29,23 одсто грађана који су изашли на изборе, док су неважећи и празни листићи достигли висок проценат.
То указује да ће победник другог круга имати ограничен легитимитет и да ће образовати слабу владу, без довољно снажне народне подршке да доврши свој мандат. Тим пре што ће се суочити са дводомним Конгресом који располаже овлашћењима да смени председника Републике.
Шта је омогућило Роберту Санчезу да неочекивано уђе у други круг? Да ли је реч о гласу за леву агенду, носталгији за Педром Кастиљом, протесту против Лиме и елита, или једноставно последици поделе десног електората?
Изборни и политички успех Роберта Санчеза резултат је више чинилаца присутних у националном контексту.
Пре свега, перуанска олигархија, коју представљају странке деснице, спровела је систематски и неконвенционални удар против народне воље оличене у председнику Педру Кастиљу. Од 2021. године перуанска десница користила је државне институције како би срушила народну владу Педра Кастиља. Већ истог дана када је Кастиљо изабран за председника, почеле су оптужбе о изборној превари и одбијање да се призна изборна воља грађана.
Од тог тренутка нису престајали завера и саботажа владе. Уследили су покушаји опозива из Конгреса, смењивање једног кабинета за другим, као и медијска кампања усмерена против његовог скромног порекла и професије наставника. Све је то претходило незаконитом свргавању и затварању председника. Упоредо с тим, огорчени грађани излазили су на улице бранећи своје гласове и председника Кастиља. Та борба била је сурово угушена, што је довело до десетина погинулих и повређених, а ти догађаји ни данас нису добили судски епилог.
С друге стране, Роберто Санчез је политичка личност са дугогодишњом каријером. Његов друштвени ангажман и растуће лидерство омогућили су му да извуче корист из незадовољства и разочараности милиона Перуанаца, посебно у регионима које је држава годинама занемаривала. То су исти они грађани који су 2021. године гласали за Педра Кастиља и потом видели како је њихова нада у бољи живот блокирана. Данас у Роберту Санчезу виде могућност препорода Перуа заснованог на економском расту и социјалној правди.
Богатство и установе су скупљене у метрополизованој Лими, док се из андских области извлаче природна богатства — бакар, бронза, злато и гас — без озбиљних улагања у здравство, образовање, пољопривреду, основне услуге, путеве и друштвено-економске пројекте који би побољшали живот становништва у унутрашњости земље.
Због тога данас постоји историјска и незаустављива побуна, прожета снажном жеђу за правдом, која захтева обнову Републике.
Како јавност оцењује жалбе Рафаела Лопеза Алијаге и његових присталица о могућим неправилностима у изборном процесу?
Сматрам да је Рафаел Лопез Алијага водио лошу изборну стратегију. Имао је добар почетак кампање и значајну подршку у престоници, мада је раније обећао становницима Лиме да неће напустити место градоначелника.
Међутим, његова личност, темперамент… често више емотивне него рационалне реакције су постепено преовладале његовим политичким деловањем. Током обиласка региона улазио је у сукобе са месним становништвом које се противило неолибералним концептима и монархистичком схватању власти.
Себе је политички сахранио када је почео говорити о изборној превари, позивајући на побуну и нападајући изборне институције које су баш он и његови политички савезници годинама бранили из садашњег Конгреса. Чак су се појављивале изјаве о потреби „демократског удара“ против народне воље исказане на биралиштима.
Истина је да је било логистичких проблема и кашњења у отварању појединих гласачких места, али није било доказа о спроведеној изборној превари. Због тога је велики део становништва став Рафаела Лопеза Алијаге доживео као понашање лошег губитника, одвојеног од стварности у којој живи земља.
Због чега предизборне анкете нису успеле да предвиде Санчезово друго место у првом кругу?
Мало је агенција за истраживање јавног мњења које раде озбиљно и прозрачно. По правилу, многе од њих добијају средства од политичких група како би обликовале јавно мњење и подржале одређене кандидате. Истраживања се најчешће спроводе међу бирачима у Лими или обласним главним градовима, док је сеоско становништво практично невидљиво.
Центри моћи, поједини медији и странке деснице уложили су велика финансијска средства у технологију и друштвене мреже како би побољшале своје резултате у анкетама. Упркос томе, кандидатура Роберта Санчеза добила је на замаху код становништва, и народна победа је превладала упркос свим очекивањима.
Ко делује као озбиљнији противник у другом кругу 7. јуна: Фухимори, која има снажну партијску инфраструктуру али и висок антирејтинг, или Санчез, који располаже протестним левим електоратом али изазива бојазан предузимача и средње класе?
Неколико дана пред други круг, који ће бити одржан 7. јуна, у пуном је јеку до сада невиђена битка на медијском пољу. Перуанска олигархија, десничарске странке и „Снага народа“ покренули су снажан психолошки рат против кандидатуре Роберта Санчеза и његовог програмског предлога.
Истовремено, изборна машинерија коалиције „Заједно за Перу“ обилази обалу, планинске пределе и амазонску џунглу земље, најављујући „ново свитање“. Започеле су дебате и представљање економских, социјалних, еколошких и политичких предлога који треба да буду оцењени од стране грађана. Несумњиво је да ће велики део бирача своју одлуку донети на основу економског програма и питања стабилности земље. Ту се пре свега налази средња класа.
Повећање минималне зараде, нови подстицај пољопривреди, посебно малим произвођачима, бесплатно и обавезно високо образовање, свеопшта и бесплатна здравствена заштита, развој система за наводњавање, путне инфраструктуре и основних услуга у регионима које је држава запоставила — све ће то бити важни фактори у избору гласача.
Антифухиморизам је и даље веома снажан. Фухимористичке снаге годинама имају велики утицај у Конгресу и учествовале су у смењивању последњих пет председника земље. Грађани добро знају какву су улогу оне имале у том процесу.
Један део гласова Рафаела Лопеза Алијаге прећи ће коалицији „Заједно за Перу“, а други део Кеико Фухимори. Ипак, без обзира на његове препоруке, грађани ће на крају гласати по сопственом избору. С друге стране, све више политичких странака окупља се око Роберта Санчеза у јединствени патриотски фронт чији је циљ препород земље.
