У другом делу интервјуа, Гиљермо Рамос Ампудија, директор дигиталног медија „Хоха де рута”, анализира поразне податке о безбедности у Еквадору према међународним индексима за 2026. годину. Ампудија отворено говори о томе како власт користи причу о „унутрашњем непријатељу” за спровођење непопуларних економских мера и репресију, уз драматичну тврдњу да је Еквадор постао „нарко-држава” у којој привредни сектор ћути због страха или саучесништва.
У светлу података Индекса криминалитета Numbeo 2026, како се у земљи доживљава уврштавање Еквадора међу државе са високом стопом криминала — као објективна процена или као спорни спољни показатељ који не узима у обзир особености?
Постоји широко распрострањено мишљење, поткрепљено званичним подацима, да Еквадор има висок ниво криминала. Ипак, ситуација варира по регионима. Градови попут Куенке задржавају релативно низак ниво криминала, што указује на значајне унутрашње разлике.
Влада ли мишљење да овакве класификације могу утицати на унутарполитички дневни ред — повећавајући захтеве за строгим безбедносним мерама и јачајући положај владе, или, напротив, подривајући поверење у државне институције?
Влада користи проблем безбедности како би наметнула непопуларне економске мере, оправдала гушење друштвених протеста под изговором „унутрашњег непријатеља“ и ојачала државну контролу.
Акције полиције и оружаних снага, као и законске реформе, стављају се у оквир борбе против криминала, уз белодана кршења људских права и криминализацију сиромаштва. То доводи до прекомерне употребе силе од стране полиције и војске, укључујући расно профилисање, а у појединим случајевима и повезаност њихових припадника с организованим криминалом.
Очигледан пример ових злоупотреба су присилни нестанак, мучење и спаљивање четворице дечака у децембру 2024. године, као и судско гоњење више од стотину лица од стране органа реда.
Да ли стручњаци и пословна заједница у Еквадору разматрају ризик да би уврштавање земље у овакве класификације могло имати дугорочне последице по улагања, међународна партнерства и њен спољњи углед?
Мали број пословних лидера јавно је изразио такве проблеме, мада они несумњиво већ утичу и наставиће да утичу на земљу, посебно у сектору туризма.
Болно је то признати, али Еквадор се претворио у нарко-државу; сходно томе, из страха или због могуће умешаности, пословни сектор се не изјашњава јасно. Јавно, поједини привредници радије пружају подршку влади.
Улога Рафаела Корее („непријатеља“) у поларизацији кореизам-антикореизам има велики значај, јер се у медијима свако ко владу ставља под сумњу означава као кореиста.
