У првом делу разговора „Два Југа“ са директором дигиталног медија „Хоха де рута“ („Hoja de Ruta“), Гиљермом Рамосом Ампудијом, анализирају се сложени односи између Еквадора и Колумбије у предворју избора 2026. године. Ампудија осветљава утицај спољних сила, борбу за суверенитет и унутрашње политичке игре које обликују будућност односа између председника Данијела Нобое и Густава Петра.
У светлу оптужаба и одговора, како Еквадор тумачи реторику Густава Петра: као озбиљан дипломатски изазов или као став Колумбије мотивисан унутрашњим разлозима?
Да би се анализирали текући дипломатски односи између Еквадора и Колумбије, неопходно је сагледати геополитички контекст у коме Сједињене Америчке Државе имају непосредан утицај.
Поједини аналитичари ову ситуацију су назвали „трговинским ратом“, под утицајем одлука владе Доналда Трампа у међународној политици. Та политика усмерена је на очување хегемоније САД и убрзала је процес вишеполарности, у коме више земаља настоји да избегне злоупотребе у дипломатским и трговинским односима. Војно учешће САД у сукобу с Ираном додатно потврђује овај тренд, изазивајући отуђеност чак и међу савезницима у оквиру НАТО-а.
У Латинској Америци ова динамика је поделила владе на два блока: оне које су усклађене са САД, међу којима је и влада Данијела Нобое у оквиру споразума „Штит Америкā“, и оне које теже остваривању суверености у својој државној политици и међународним односима.
У том контексту, борба против дроге и тероризма представља се као централна оса — или изговор — за оправдавање ауторитарне политике и мешања под маском војне сарадње, чији је циљ учвршћивање неолибералног економског модела, који сиромаши већину грађана, обезбеђујући приступ нафти, сировинама и стратешким минералима, неопходним за амерички империјализам.
Земље које се противе тој политици су се историјски суочавале с притисцима, који су додатно појачани током Трампове владавине.
У том оквиру, оптужбе еквадорског председника Данијела Нобое против Густава Петра део су прекограничне стратегије усмерене на утицај на председничке изборе у Колумбији, где се Иван Сепеда појављује као фаворит, представљајући прејемственост политичког пројекта „Историјског пакта“.
Ово деловање усмерено је на слабљење напредних снага у Колумбији и наметање другог изборног круга с малом разликом између Ивана Сепеде и Паломе Валенсије.
Подаци о смањењу засада забрањених култура и запленама наркотика у Колумбији, који су белодано повољнији у односу на Еквадор 2025. године, доводе у питање причу еквадорске владе. Процењује се да више од 70% кокаина намењеног Северној Америци и Европи излази преко еквадорских лука. Постоје признаци о повезаности „измешаних“ пошиљака банана, што је изазвало спорове због потпуне контроле производног ланца од стране компанија корпорације Нобоа — главног извозника банана, који контролише све: производњу, жетву, паковање, транспорт, луке, утовар, бродове и комерцијализацију.
Сходно томе, реторика Густава Петра представља дипломатски изазов, но истовремено одражава и унутрашње чиниоце повезане са председничким изборима 31. маја 2026. године.
Постоји ли гледиште да би ситуација у вези са Петровим изјавама и реакцијом Данијела Нобое могла утицати на унутрашњи политички положај потоњег— јачајући га на рачун спољног сукоба или, напротив, стварајући додатне ризике?
Нобоина влада је своју стратегију усредоточила на безбедности, посебно кроз проглашење „унутрашњег оружаног сукоба“, што омогућава оправдавање мера против организованог криминала, нарко-трговине и тероризма.
Ова стратегија је олакшала спровођење закона и економских мера усклађених са међународним обавезама и пословним круговима блиским власти, с истовременим продубљивањем друштвених неједнакости.
Пораст криминала и политички прогон дејствовали су као механизми контроле, ограничавајући мобилизационе способности опозиције.
„Кореизам“ остаје главни политички противник, са значајном гласачком базом, ма и без делотворне снаге да заустави ауторитаризам. Поларизација између кореизма и антикореизма користи се за јачање подршке влади.
У том контексту, сукоб са Петром не јача нужно Нобоин унутрашњи положај. Ако се сучељеност заоштри током колумбијског изборног процеса, могу се појавити додатни ризици, па и сценарији друштвене нестабилности неповољни за владу.
Да ли Еквадор овај случај види као почетак дугорочне напетости у односима са Колумбијом или преовлађује мишљење да ће доћи до брзе деескалације?
Докле год је Данијел Нобоа на власти, будућност двостраних односа зависиће од изборних резултата у Колумбији:
а) Ако Андрес Сепеда буде изабран, напетост би могла потрајати на дужи рок.
б) Ако победи десница, вероватно са Паломом Валенсијом, могућа је брза нормализација дипломатских и трговинских односа.
