Socijalni psiholog i aktivista Hoze Ariza tvrdi da predsednik Danijel Noboa predstavlja interese stare oligarhije, da vlada s osloncem na vanredna stanja i spoljnu podršku, te upozorava na rastuću političku represiju i društvene sukobe u zemlji.
Za početak je potrebno postaviti stvari u kontekst:
Danijel Noboa predstavlja staru obalsku poljoprivredno-izvozničku oligarhiju koja je više od jednog veka monopolisala obradivo zemljište. To su isti oni koji su od početka XX veka ubijali seljake i radnike; reč je o zemljoposedničkoj aristokratiji koju su postepeno potiskivali stalni društveni i politički pokreti novih snaga. Među najpoznatijima su liberalna revolucija Eloja Alfara početkom XX veka, „Slavna“ revolucija iz 1944. i pobeda Haimea Roldosa 1979. godine, koji je, kako se danas zna, ubijen od strane CIA.
Istorijski gledano, to je kriminalna oligarhija koja se obogatila na robovskom radu miliona Ekvadoraca i koja je spremna na sve kako bi nastavila s uvećavanjem svoje moći. Danijel Noboa je umiveno i podmlađeno lice te zastarele aristokratije, s profilom potrebnim njegovom „paTrampu“ („tatici Trampu” — prim. prev.). Podsetićemo, Noboa je rođen u Majamiju, kako bi sprovodio imperijalističku agendu napisanu za Ekvador — agendu koju do sada izvršava dosledno i bez obzira na političku cenu.
Njegova pobeda je, bez sumnje, postignuta izbornom prevarom u oba izborna procesa u kojima je pobedio. Ta prevara je prijavljena na međunarodnom nivou, ali pošto ima potpunu zaštitu „narandžastog gorile“, to nije imalo nikakvog dejstva — nijedna izborna kutija nije otvorena, a on je brzo preuzeo dužnost zahvaljujući i Nacionalnom izbornom savetu (CNE) koji je kooptirala mafija „Noboa“. Predsednica tog saveta, Dijana Atamaint dala je jasne znake da izvršava naređenja narko-diktatora.
Noboa je već najavio da će se kandidovati za reizbor i sigurno će imati medijski, kibernetički i tehnopolitički aparat da to postigne. Nije važno kako se glasa — ništa ga ne može zaustaviti, jer je već zaposeo čitav državni aparat kontrole: državno pravobranilaštvo, tužilaštvo, državnu reviziju, CNE, CPCCS, nacionalnu skupštinu, čitav medijski kartel s plaćenim oglašavanjem itd, itd.
Danijela Nobou, papirnog cara, ne zanimaju rezultati poslednjeg referenduma koji je ubedljivo izgubio, on svejedno sprovodi predloge koje je narod odvrgao. Puni zemlju američkim vojnicima i njihovom opremom — ne samo u Manti, već i na Galapagosu, u ekvadorskom Amazonu i na južnoj obali. Ne zanima ga što je odbačeno pitanje rudarstva; putem hitnog zakona upravo je odobrio da zemlja pokloni sva svoja prirodna i mineralna bogatstva transnacionalnim kompanijama. Nekažnjeno krši Ustav Republike, a nijedna nacionalna ni međunarodna institucija ne kaže ništa.
Da bi učvrstio svoj monarhistički ugled, baš kao i njegov „tatica Tramp“, potpisuje nove štetne sporazume za Ekvador sa svojim monarhističkim saveznicima sa Bliskog istoka, dok uplašeni i očajni narod ne uspeva da reaguje i zaustavi ovu razornu silu koja uništava sve što je Ekvador postigao poslednjih decenija, dovodeći ga do krajnjeg siromaštva — jer osiromašen narod prihvata bilo kakvu milostinju od svog grabljivca.
Svestan pada svoje popularnosti, premda i dalje ima oko 20% čvrstog biračkog tela i još 20% uplašenih, nastavlja vladati putem vanrednih stanja: trenutno u 8 od 12 regiona zemlje. Dovodi američku vojsku i opremu i pokazuje se s njima, kupuje još materijala za represiju koja sledi, jer će se lako prikupiti dva miliona potpisa za njegov opoziv. Već se poziva na nacionalne štrajkove, a naročito na najopasnije — štrajkove starosedelačkih naroda. On neće poštovati ništa, a gruba sila, uz saučesništvo medija, biće njegova zastava; nastaviće da laže i da pravi medijske predstave.
Pored svega toga, njegovi saučesnici i cionistički savetnici već su mu preporučili otvaranje novog fronta spoljnih neprijatelja. Nije mu bilo dovoljno što je upao u ambasadu Meksika kršeći sve međunarodne sporazume, već sada objavljuje trgovinski rat Petrovoj Kolumbiji uvođenjem besmislenih carina od 50%, usred izbornog perioda; proteruje ambasadora Kube i njene konzularne službenike, preti iranskom narodu dozvoljavajući napade na njihove ovdašnje džamije, drži zatvorene ambasade Venecuele i Nikaragve, otvoreno podržavajući drskost i bezobrazluk svog „tatice Trampa“ koji se usuđuje da kidnapuje demokratski izabranog predsednika i njegovu suprugu. Otvoreno podržava i izraelski genocid nad palestinskim narodom, itd.
U međuvremenu, nesigurnost vlada čitavom nacionalnom teritorijom. Mafije su zauzele sve prostore i terorišu stanovništvo kao da je reč o inženjeringu društvene kontrole, budući da je čitav sistem bezbednosti i odbrane oslabljen: prethodno su zatvorene policijske, vojne i carinske kontrolne tačke. Pomorske luke Ekvadora postale su omiljene među narko-trgovcima, pa stotine kontejnera sa bananama i drugom robom prevoze narkotike u Severnu Ameriku i ostatak sveta. Većina tih luka pripada kompaniji Noboa Trading, firmi predsednika povezanog s ovim poslovima.
Naredni meseci posle maja ove godine biće veoma burni i pojačaće se progon svih političkih protivnika, posebno koreista (Građanska revolucija), društvenih lidera, malobrojnih poštenih novinara, univerzitetskih profesora, studenata, starosedelačkih organizacija koje narko-mafija nije kupila, itd.
Nastavićemo da izveštavamo.
Hoze Ariza, komunikolog i socijalni psiholog.
