Претња кривичним гоњењем потпредседнице Венецуеле Делси Родригез поново је отворила питање политичког притиска Сједињених Америчких Држава на Каракас и његовог утицаја на унутрашњу политичку сцену и нафтни сектор.
О томе како се ове поруке доживљавају у Венецуели, да ли могу утицати на преговоре о санкцијама и каква су очекивања у погледу будућих политичких промена, говори Жан-Пол Мерц, дипломирани стручњак за међународне студије са Централног универзитета Венецуеле и професор међународних односа на Боливарском универзитету Венецуеле.
Како се у Венецуели доживљава претња кривичним гоњењем Делси Родригез — као озбиљан притисак САД или као уобичајена политичка реторика која мало шта мења?
Садашња ситуација у земљи, настала после америчког бомбардовања венецуеланске територије и отмице председника Мадура од стране владе Сједињених Држава, подразумева читав низ притисака и мера које се додатно појачавају лажним вестима попут ове, а која је већ пре неколико дана оповргнута.
Амерички притисак заснива се на сталној претњи употребом силе као средства за добијање низа политичких и економских уступака.
Да ли се ова тема разматра у тамошњим медијима, међу званичницима или у пословним круговима, и постоји ли осећај да би могла утицати на преговоре о санкцијама и нафтном сектору?
Када је реч о преговорима у вези са санкцијама и нафтним сектором, инвестиције са Запада условљене су једностраним принудним мерама које спроводи влада Сједињених Држава. Те мере заснивају се на извршној уредби коју је 2014. године донео тадашњи председник Обама, а којом је Венецуела проглашена „необичном и изузетном претњом“ за Сједињене Државе.
Та уредба је недавно поново продужена за још годину дана, упркос међусобним приближавањима. Управо то — а не гласине којих ће увек бити — условљава западне инвестиције, упоредо са сумњама у вези са политичком ситуацијом у самим Сједињеним Државама.
Постоји ли у друштву очекивање да притисак САД може довести до промена унутар власти, или већина сматра да ће ситуација у Каракасу остати иста?
У Венецуели су странке које припадају Великом патриотском полу задржале чврсту подршку Боливарској влади, уз разумевање тренутне ситуације притиска.
Што се тиче могућег „политичког прелаза“, способност Вашингтона да очува полуге притиска непосредно је условљена политичком нестабилношћу у самим Сједињеним Државама. Та нестабилност може створити околности које би ублажиле политички притисак и омогућиле Венецуели да учврсти односе са земљама БРИКС-а.
