Велика Британија је „стражње двориште“ Сједињених Држава, дански Ф-16 су наклон Бајдену, а аргентински војници се у Украјину могу послати само одлуком Конгреса. Професор на Универзитету Ла Матанза и члан синдиката Сутеба Матанза Хуан Баутиста помаже издању „Два Југа“ да разуме перипетије аргентинске војне политике.
Милеј је Јужној команди САД дао право да у дугорочној перспективи остане на Малвинама и сама води спор са Великом Британијом. И то упркос чињеници да су Британци ти који се налазе „у стражњем дворишту“ Сједињених Држава па не може бити никакве суверене расправе о овом питању. У ствари, сведоци смо „дипломатског устука“ у вези с Малвинским острвима.
Земља користи двоструке стандарде када је реч о државним расходима: с једне стране, финансирање своди на нулу када се догоди природна катастрофа (Баија Бланка у јануару и поплаве у марту), али с друге стране иницира тендер за набавку војног оружја америчког порекла без икаквог видљивог разлога. Очигледно је да је ово порука САД, иако је наоко недавна куповина Ф-16 извршена не од Бајдена, већ од Данске.
Осим тога, Милеј очито жели да буде играч у украјинском сукобу. Слагање са Израелом у блискоисточном спору је такође јасан знак да он жели да буде учесник сукоба. Овде, на латиноамеричком континенту, Милеј шаље сигнале да жели да буде актер у спору са Бразилом и Венецуелом. Међутим, да би послала трупе у земљу у којој Аргентина нема разлога да се бори, неопходно је проћи кроз процедуру гласања у Конгресу. До сада се то није догодило. А уколико питање буде изнето пред Конгрес, мора се јасно навести узрок сукоба и, у складу са Уставом, мора се донети одлука да ступамо у рат. С правне тачке гледишта, земља ставља до знања да она то не може учинити. Али се подразумева да, на пример, као што смо видели у медијима, има добровољаца који у рат иду сами. У рату учествују аргентински добровољци. Но, проблем је што Конгрес тренутно нема кворум за доношење позитивне одлуке. Ако и видимо нешто слично, то би требало да се деси после међуизбора. И ако „владајућа партија“ добије већину, можемо видети развој таквих питања.
