Који су разлози интересовања Доналда Трампа за Колумбију? Постоји ли ту економски интерес, као у случају са нафтом у Венецуели? Колико је стварна претња од ове или оне врсте агресивних акција САД против Колумбије? О томе за Два Југа говори политиколог, историчар и писац Хуан Габријел Каро Ривера.
Доналд Трамп је одувек показивао велико занимање за Колумбију, још од свог првог мандата, када је у бележници његовог саветника Џона Болтона откривен план о слању 5.000 америчких војника у ту земљу. Колумбија је држава богата природним ресурсима, посебно рудним, и представља једну од главних транзитних рута кроз коју пролазе све трговачке линије које повезују Јужну са Северном и Централном Америком, као и са Карибима. Сâм тај географски положај, чињеница да је једина јужноамеричка земља с излазом и на Тихи океан и на Карипско море, чини је кључним предметом интереса за америчку политику.
Иста та континентална геополитика Сједињених Држава, изложена у књизи Николаса Спајкмана Сједињене Државе пред светом, јасно показује да читав простор од Аљаске и Гренланда па све до Колумбије и Гвајанā треба да буде под потпуном контролом Сједињених Држава и без мешања ма које друге силе.
Ову идеју је, између осталог, ојачао и технократски покрет у Сједињеним Државама, који је доживео врхунац тридесетих година XX века, са пројектом стварања Техната[1] — геополитичке јединице која би обухватала Канаду, Гренланд и Мексико и простирала се преко Карипског мора све до успостављања контроле над целим севером Јужне Америке. Тај пројекат је, узгред, подржавао и гурао деда Илона Маска по материнској линији, Џошуа Норман Халдеман, који је управо Технат представљао као коначни циљ у стварању делотворније државе, способне да превазиђе политику.
Сада, с нападом на Венецуелу, постаје јасно да су Сједињене Државе спремне употребити сву своју војну моћ како би обезбедиле контролу над читавим континентом. Више се не ради само о коришћењу посредничких агената зарад победе на изборима, већ и о спремности да се изврши упад и преузме изравна контрола над било којом државом која се сматра непријатељском и која се налази у њиховој зони утицаја. Трамп је после извођења војних дејстава против Венецуеле упутио претње Куби, Мексику, Колумбији и Гренланду.
Нажалост, Латинска Америка је дубоко подељена. Мадуров позив да се уједине војске Колумбије, Мексика и Бразила од стране његових колега је дочекан с презиром, а напредне владе региона (које своје програме копирају од европске социјалдемократије) на крају су окренуле леђа братској земљи.
Трампове претње Колумбији постају све реалније, а колумбијско становништво је дубоко равнодушно пред тако корумпираном и оронулом владом као што је она Густава Петра.
[1] Технат је теоријски модел друштвено-географске заједнице којом не управљају изабрани политичари, већ стручњаци — технократе, а друштвом се руководи на основу научног планирања, управљања ресурсима и енергетске ефикасности уместо традиционалног тржишта и новца.
