У последњим часовима, Трампов „рат против дроге“ достигао је свој врхунац. Он је најавио затварање ваздушног простора Венецуеле истог дана када је помиловао бившег председника Хондураса Хуана Орланда Ернандеза, који је 2024. године осуђен на 45 година затвора због веза са лидером картела „Синалоа“, Хоакином Гусманом, с надимком „Ел Чапо“. Влада Сједињених Држава не бори се против трговине дрогом, већ је подстиче. Њен прави рат усмерен је против суверенитета Латинске Америке и Кариба.
20. новембра 1993. године „Њујорк тајмс“ (NYT) објавио је у јутарњем издању чланак репортера Тима Вајнера, у којем је у детаље описана испорука тоне високо прочишћеног кокаина из Колумбије од Централне обавештајне агенције (ЦИА). У чланку на насловној страни описивана је операција за коју се тврдило да је организована зарад увлачења у мреже за ширење дроге у Сједињеним Државама, а спроведена је у сарадњи с тадашњим шефом Службе за борбу против наркотика Националне гарде Венецуеле, генералом Рамоном Гиљеном Давилом, осам година пре изборне победе Уга Чавеза 1998. године. Та тона кокаина је на крају разграбљена и продата у великим градовима САД, што је довело до богаћења службеника ЦИА и Гиљена Давиле и створило мит о „Картелу Сунца“.
У својој колумни, Вајнер је детаљно проучио телевизијски извештај новинара Лоуела Бергмана, припремљен за популарни програм „60 минута“. Прилог је носио назив „Кокаин ЦИА“, а у једном његовом делу директор Управе за борбу против дроге (DEA) Роберт Бронер оптужио је припаднике агенције да су заједно са Гиљеном Давилом створили „Картел Санс“. Новинарска истрага довела је до подизања оптужнице великог поротног већа у Мајамију, што се завршило сменом високог службеника агенције и оставкама још неколицине. Изненађујуће, изненадно уплитање Министарства правде спречило је подизање оптужница против високих званичника ЦИА.
После победе Уга Чавеза на изборима 6. децембра 1998. године, делатност Агенције и њеног локалног руководиоца Гиљена Давиле била је прекинута. Као што се и очекивало, слично случају Мануела Норијеге, локални штићеник Гиљен Давила био је одбачен од својих учитеља и на крају оптужен за кријумчарење 22 тоне кокаина у Сједињене Државе. То је успешно прикрило и заштитило од одговорности оне што су га унапређивали у служби у Ленглију, Вирџинија. Годинама касније, 2007. године, Гиљен Давила ухапшен је заједно са својим сином, капетаном Томасом Гиљеном Коринским, по оптужбама војног судије Маријана Москере за учешће у завери против Чавезове владе. Разлог његовог окретања против боливарског вође био је управо повезан са губитком могућности да настави сарадњу са ЦИА.
24. новембра Доналд Трамп прогласио је „Картел Сунца“ страном терористичком организацијом, не доставивши ниједан доказ о његовој делатности или злочинима. Многи амерички медији, попут Мишел Голдберг из „Њујорк тајмса“, тврде да та група „не постоји“. Према последњем детаљном извештају DEA, 90% трговине дрогом намењене САД пролази кроз западни део Пацифика (Перу, Еквадор и Колумбија), а само 8% долази са источног дела Кариба, где се налази обала Венецуеле.
Према саопштењима Стејт департмента, у последњем месецу америчке трупе распоређене у Источној карипској зони убиле су 83 људи. У сопштењима се не наводе имена, узраст или разлози за ове артиљеријске и ракетне нападе. Члан Обавештајног комитета Представничког дома, Џим Хајмс из Конектиката, изјавио је прошле недеље да постоје две могућности: или страдају невини људи, или, у супротном, „сиромашни бивши рибари који зарађују 300 долара шверцујући кокаин у Тринидад и Тобаго“, удаљен свега 50 километара од Венецуеле. У међувремену, Сара Џејкобс, чланица Комитета за оружане снаге Представничког дома, оценила је мере, предузете по Трамповом наређењу, као „вансудска погубљења“ која крше међународно право.
Бивша дипломата Ени Пфорцхајмер, светски стручњак за трговину дрогом, реторички је поставила питање зашто посаде не бивају ухапшене. Она је подвукла да би таква хапшења могла омогућити пребацивање одговорности на друге. Пфорцхајмерова није признала да ова убиства омогућавају влади створити привид борбе против трговине дрогом, без дирања главних учесника картела — који могу бити бизнисмени с утицајним везама у Вашингтону. Новац опран од трговине дрогом затим се поново улаже, нарочито у некретнине и коцкарски бизнис. Значајно је то што су оба сектора области у којима породица Трамп има дугу историју куповине и продаје. Према подацима Министарства правде, процењена сума новца опраног од трговине дрогом у Сједињеним Државама износи 29 милијарди долара.
Док Марко Рубио наставља са демонизовањем боливарске владе лажним тврдњама, агенти Националне ваздухопловне службе Панаме пресрели су пре месец дана још једну пошиљку дроге послату из луке Гвајакил у Валенсију (Шпанија). У последњем извештају Светске царинске организације (СЦО), објављеном средином 2025. године, наводи се да је 30% укупног кокаина пронађеног у поморским контејнерима — око 80 тона заплењене дроге — било пријављено као пошиљка из еквадорске луке. Председник Еквадора, Данијел Нобоа, недавно је проиграо четири референдума, али као један од Трампових најближих савезника у западној хемисфери, није принуђен трпети присуство атомских носача авиона уз своје обале.
Бивши амбасадор САД у Панами, Џон Д. Фили, који је упозоравао на оживљавање колумбијских картела у Еквадору за време владе Лењина Морена, присетио се како је Стејт департмент користио Ахмада Чалабија да оправда упад у Ирак. Почетком XXI века Чалаби је постао Ирачанин с највећим утицајем на администрацију Џорџа Буша Млађег по питању инвазије 2003. године. Позивао је Запад на уплитање пошто је пружио лажне податке о објектима Садама Хусеина за развој биолошког оружја.
Заменик помоћника америчког министра одбране Вилијам Лути називао га је „ирачким Џорџом Вашингтоном“, све докле колаборациониста није у Јордану осуђен на 22 године затвора због преваре. „Време је да се призове Чалабијев дух“ — приметио је Фили, упоређујући улогу Ирачанина с војним захтевима садашње лидерке опозиције, Марије Корине Мачадо.
Ова гротескна нобеловка тренутно се бави плагирањем Чалабија: она настоји на изазивању страног мешања са циљем распиривања незаконитог рата који би могао планути у Латинској Америци и Карибима. „Задивљујуће је колико су ти људи глупи— додао је Фили — да не памте скорашњу историју…“
