Čisti prenosi finansijskih obaveza, odnosno razlika između primljenih isplata i uplata, zabeležili su negativan saldo između 2023. i 2025. godine.
Na osnovu podataka Centralne banke Bolivije (BCB), Ministarstvo ekonomije je izvestilo da je blokada spoljnih kredita u Višenacionalnoj zakonodavnoj skupštini (ALP) dovela do toga da zemlja izdvoji 1,488 milijardi američkih dolara za otplatu spoljnog duga u periodu od 2023. do avgusta 2025. godine, bez mogućnosti pristupa novim resursima.
Prema podacima Centralne banke Bolivije (BCB), objavljenim na društvenim mrežama od Ministarstva ekonomije, čisti prenosi spoljnog duga, odnosno razlika između primljenih isplata i izvršenih plaćanja, zabeležili su negativan saldo u poslednje tri godine, što odražava odliv deviza zbog već preuzetih finansijskih obaveza. Ovaj učinak predstavlja razliku u odnosu na prethodne godine, kada je zemlja održavala pozitivno stanje blagajne zahvaljujući novoodobrenim kreditima.
Tokovi novca
Prema vladinim informacijama, da su neotplaćeni krediti bili odobreni, priliv sredstava u zemlju bio bi pozitivan, što bi omogućilo veće finansiranje infrastrukturnih radova, zdravstva, obrazovanja, proizvodnih i drugih projekata.
Istorija pokazuje da su između 2006. i 2019. godine neto transferi uglavnom bili pozitivni, dostižući vrhunce, kao što je bio slučaj 2017. godine. Međutim, počev od 2023. godine, grafikon pokazuje nagli pad, sa negativnim bilansima od 366 miliona američkih dolara u 2023. godini, 852 miliona američkih dolara u 2024. godini i prognoziranih 270 miliona američkih dolara do avgusta 2025. godine.
Vlada je nedavno naglasila da je, uprkos teškoćama koje je nametnuo Zakonodavni organ, nastavila blagovremeno ispunjavati svoje međunarodne finansijske obaveze, čuvajući time kredibilitet zemlje kod višestranih organizacija. Štaviše, tokom administracije predsednika Arsea, uvećana su državna ulaganja na račun domaćih resursa.
Konačno, organ je ponovio svoj poziv odlazećim i novim poslanicima da odobre tekuće razvojne kredite u korist stanovništva. „Dužnost je odlazećih i dolazećih poslanika skupštine da se pozabave ovim projektima kako bi se podržali državni investicioni projekti i poboljšao protok deviza“, navodi se u publikaciji.
Ostaje 19 neotplaćenih kredita
Zbog toga što 19 investicionih kredita nije odobreno od strane Višenacionalne zakonodavne skupštine, zamrznut je iznos od 1,667 milijardi američkih dolara koji je trebalo da uđe u zemlju tokom poslednje dve godine, što bi uticalo na tempo javnih ulaganja i protok deviza koji bi ojačao nacionalnu ekonomiju.
„Zakonodavna skupština blokira 19 investicionih kredita u ukupnom iznosu od 1,667 milijardi američkih dolara, prekidajući izvor deviza za zemlju više od dve godine“, objavilo je Ministarstvo ekonomije na društvenim mrežama.
Prema podacima, s tim devizama bilo bi moguće ojačati platni bilans i doprineti finansiranju socijalnih programa.
Saglasno izveštaju Ministarstva za razvojno planiranje, ovi krediti dolaze od međunarodnih organizacija i razvojnih banaka i predviđeni su za finansiranje projekata u infrastrukturi, vodosnabdevanju, energetici, zdravstvu i razvoj proizvodnje u raznim regionima zemlje.
Među glavnim zajmodavcima su Andska razvojna korporacija (CAF) sa 613 miliona američkih dolara raspodeljenih u sedam operacija, i Izvozno-uvozna banka Kine (Eximbank-China) sa 329 miliona američkih dolara; tu su zatim Međuamerička razvojna banka (IDB) sa 184 miliona američkih dolara, Svetska banka sa 119 miliona američkih dolara i drugi subjekti, poput KfW iz Nemačke, JICA iz Japana, Eximbank iz Južne Koreje i Fonplata, i kod njih leži neisplaćen dug u ukupnom iznosu od 1,667 milijardi američkih dolara.
Odobreni spoljni krediti ne samo što podrazumevaju priliv deviza, već imaju i multiplikativni učinak na ekonomiju, jer oživljavaju građevinarstvo, zaposlenost i potražnju za robom i uslugama. Prestanak služenja ovim resursima posebno snažno pogađa proizvodne sektore i podnacionalne vlade koje zavise od državnih investicija za pokretanje lokalnog razvoja.
Izvor: Ahora EL PUEBLO
