Narod u svojim rukama drži mogućnost da izgradi narodnu vlast, i to će biti moguće samo ukoliko reši da veruje u sopstvenu snagu, a ne u one koji su ga sto godina izdavali.
Više od jednog veka, Honduras je živeo pod vlašću tradicionalnog dvopartizma. Dve stranke — koje, uz male varijacije, predstavljahu iste ekonomske i političke interese — smenjivale su se na vlasti, upravljajući sistemom koji je koncentrisao bogatstvo, slabio javne institucije i isključivao radni narod. Nasuprot tom istorijskom sistemu isključivanja pojavljuje se stranka Libre, organizacija rođena iz društvenih borbi i narodnog zahteva za pravdom, suverenitetom i dostojanstvom. Danas, kada se zemlja ponovo nalazi pred sudbonosnim izborima, nameće se potreba za kritičkim promišljanjem: zašto je neophodno podržati stranku koja je najbliža narodu, a ne oligarhijskim interesima?
Sadašnja borba nije samo za državne dužnosti, već za sámo značenje političke moći. Tokom decenija, dvopartizam je izgradio sistem koji jemči privilegije manjini i održava ekonomsku zavisnost. Njegova snaga ne leži samo u finansijskim resursima koje kontroliše, već i u medijskoj i kognitivnoj moći: u ratu manipulacije i dezinformacija, kojim se nastoji posejati strah, nepoverenje i ravnodušnost među narodom. Kroz velike medije širi se ideja da su „svi isti“, da „niko ne može ništa promeniti“ i da je „politika samo korupcija“. Ta naracija ima jedan cilj — obesmisliti narodnu svest, sprečiti da narod prepozna sopstvenu snagu i svoje pravo na vlast.
Ta zabuna nije slučajna. Oligarhija zna da je svestan narod opasan po njene interese. Zato pokušava da oslabi istorijsko pamćenje, brišući nasleđe društvenih borbi, mučenika i vođa koji su sanjali o pravednoj zemlji. Teraju nas zaboraviti da je svako osvojeno pravo — javno obrazovanje, zdravstvena zaštita, zemlja, građansko učešće, — plod organizacije i otpora naroda, a ne dobre volje moćnih (poput, recimo, sveopšteg štrajka iz 1954. godine zbog zakona o radu).
Zadatak u ovom istorijskom trenutku je povratak svesti i pamćenja. Kao što je učio Paulo Freire (1970), narodno obrazovanje ne znači „kljukanje idejama“ glava ljudi, već pomoć u kritičkom čitanju svoje stvarnosti zarad njenog preobražaja. Neodložno je razvijati tu kritičku svest kako bi se razlikovali oni što govore u ime naroda od onih što se zaista bore za njega.
Stranka Libre, sa svim svojim ograničenjima, predstavlja mogućnost da se krene ka narodnom nacionalnom projektu — modelu koji u središte stavlja istorijski isključene većine: seljake, radnike, žene, mlade, starosedelačke narode; koji brani prirodne resurse i podstiče solidarnu i suverenu ekonomiju. Podržati Libre ne znači čin slepog fanatizma, već svestan glas, uzdanje u to da će se vlast vratiti tamo gde pripada — narodu.
Izazov nije samo pobediti na izborima, već pobediti u svesti naroda. Treba razumeti da promenu ne sprovodi jedna stranka sama, već organizacija, učešće i stalna budnost zajednica. Libre mora ostati oruđe narodne vlasti, a ne samocilj. Zato glasati sa svešću znači takođe preuzeti odgovornost učešća, zahtevati doslednost od vođa i jačati jedinstvo društvenih sektora.
Podržati stranku najbližu narodu znači posvećenost demokratiji sa socijalnom pravdom, gde vlast nije povlastica malobrojnih, već oruđe preobražaja. To znači reći „ne“ onima koji su se desetlećima bogatili dok su milioni trpeli siromaštvo i isključenost. To znači braniti nacionalni suverenitet od stranih interesa i lokalnih elita koje ga prodaju najboljem ponuđaču. U suštini, to znači boriti se za dostojnu zemlju, gde deca naroda imaju pravo na snove i život s nadom.
Glasanje, dakle, nije samo glasanje: to je čin političkog i poučnog dostojanstva.
Kada ljudi glasaju svesno, oni vaspitavaju — uče nove naraštaje da se budućnost gradi učešćem, a ne bezvoljnošću. Kao što je Gevara primetio (1965): „Istinskog revolucionara vode velika osećanja ljubavi“ (str. 24). Ta etička i humanistička uverenja treba da vode narodnu političku akciju.
Hondurasu je potreban novi početak, ali taj početak neće doći odozgo. On će se roditi odozdo — iz zajednica, naselja, sindikata, zadruga, organizovanih žena i mladih koji više ne prihvataju korupciju kao sudbinu. Narod u svojim rukama drži mogućnost da izgradi narodnu vlast, i to će biti moguće samo ukoliko reši da veruje u sopstvenu snagu, a ne u one koji su ga sto godina izdavali.
Na ovim izborima, više nego ikad, glas za Libre je glas za nas same. To je glas za dostojanstvo, za pamćenje, za pravo da odlučujemo o putu nacije. Narodno iskustvo nas uči da nema promene bez osvešćenja. A svest se jača kada narod razume da se vlast ne moli — ona se osvaja, ostvaruje i brani.
