Nastavljamo razmatrati rezultate prvog kruga predsedničkih izbora u Boliviji, koji su neke iznenadili, dok su drugima, naprotiv, delovali sasvim logično.
Rezultati izbora održanih 17. avgusta nisu doneli iznenađenja. Glavni kandidati ostali su u klinču, dok je veliki broj neopredeljenih, belih i poništenih listića uneo dozu neizvesnosti. Upravo ta promenljiva masa birača omogućila je da Rodrigo Paz, u završnici kampanje, počne dobijati podršku u narodnim slojevima, naročito u planinskim oblastima i na zapadu zemlje — u La Pazu, Oruru i Potosiju.
PDC kao politička partija — uopšte, sve političke partije — ne postoje kao ideologija, kao program ili kao politički projekat. Postoje samo kandidati, političke vođe, koje pritom nemaju značajnog uticaja. Ta praznina u organizaciji dovela je do haotičnog sastavljanja izbornih lista, u kojima su se našli predstavnici različitih društvenih grupa bez jasne političke linije. Sâm Rodrigo Paz, bivši senator, a sada možda budući predsednik Bolivije, nije u parlamentu ostavio značajan trag — njegov učinak se pre može nazvati prosečnim.
Podrška ekonomskih grupa Rodrigu zasad se još jasno ne vidi, tek počinju da se grade neka savezništva. Dorija Medina i posebno Klaure su zainteresovani da podrže Paza, zato što su oni sad neprijatelji drugog kandidata — Horhea Kiroge, koji će učestvovati u drugom krugu.
Što se tiče Eva Moralesa, izbori su pokazali da on i dalje ima značajnu bazu — veliki broj nevžećih listića tumači se kao posredna podrška njemu. Dok će Kiroga nastupiti otvoreno protiv Moralesa, Paz će u tom pitanju, po svoj prilici, zauzeti oprezniji stav.
Razlike se mogu uočiti i u pogledu međunarodnih odnosa: Paz deluje bliži bloku BRIKS nego Kiroga.
U zakonodavnoj vlasti, među senatorima i poslanicima, malo je verovatno da će postojati jedinstvena linija. Pošto nema stranačko-partijske strukture, poslanici će svakako slediti sopstvene interese i agende.
S nekih strana biće prenebregavana linija koja dolazi odozgo, iz izvršne vlasti, najverovatnije ćemo imati razdrobljenu Zakonodavnu skupštinu, kakvu i danas vidimo u Boliviji.
Bolivija se tako suočava sa dvostrukom krizom: krizom stranaka i krizom liderstva. Umesto snažnih političkih organizacija, zemlju vode pojedini akteri bez jasne programske podloge, a ishod izbora ostaje neizvesan u uslovima duboke institucionalne nestabilnosti.
