Карлос С. Малдонадо
Марија Кастанеда де ла Паз се и даље с узбуђењем сећа како је први пут набасала на такозване Кодексе Сан Андреса Тетепилка. Била је 2009. година и историчарка је била на одмору када јој је колега рекао да његов пријатељ има документа која би је могла занимати. Академик је отишла на састанак у ужурбану четврт Којоакан на југу мексичке престонице и остала без даха када је нашла копије кодекса, од којих један беше веома битан, јер говори о историји Теночтитлана, древне престонице царства. „Не појављују се сваки дан овакви документи – каже Кастанеда де ла Паз. – Била сам веома срећна и изненађена, јер је документ о историји Теночтитлана велика реткост“. Истраживачица је део тима стручњака који је откриће представио у среду у Музеју антропологије у Мексико Ситију после вишегодишњих истраживања и преговора, завршених исплатом 9,5 милиона пезоса (пола милиона долара) породици која је била власник тих историјских артефаката.
Рад на враћању докумената, датираних крајем XVI и почетком XVII века, био је дуг и тежак. „Човек који ми је показао фотографије кодекса на рачунару рекао је да припадају породици чије податке није навео, али је зајамчио да имају два-три документа. Дали су ми копије у боји, почела сам испитивања и рекла да их треба регистровати, јер би им иначе цена могла доста порасти на црном тржишту, али људи који су имали кодексе ништа нису хтели да знају. Нисам знала да ли заиста припадају тој породици и с временом је, на моју велику жалост, свако интересовање за њих нестало. Неколико пута сам покушавала да се повежем с њима, али они су ме одвраћали“ – прича Кастанеда де ла Паз, научни сарадник Института за антрополошка истраживања UNAM.
Не могавши да убеди чуваре вредних радова, она се обратила Балтазару Бриту Гвадарами, глави Националне библиотеке за антропологију и историју (BNAH) и показала му копије. Управо Брито се латио проналажења породице и кодекса. „Моје изненађење је било велико када сам отворио малу кутију у којој су се они налазили. Када сам у руке узео прву таблицу, одмах сам схватио да је то првобитни документ“ – каже Брито. Руководство Националног института за антропологију и историју (INAH) није саопштило појединости о људима који су поседници тих докумената, но Брито уверава да они тврде да документи код њих беху од „врло давних времена“, те да су преношени с колена на колено у једном роду.
Брито је објаснио да се, према Закону о споменицима, историјске вредности, попут слика вицекраља, могу налазити у приватним рукама или преносити наследством, али не могу напуштати Мексико. Власти INAH-а су биле у могућности да се увере у изворност кодексā. Ово су три вицекраљевска пиктографска документа која садрже информације везане за прошлост мексичке престонице. Први од њих обележава оснивање града Сан Андрес Тетепилко, који се налази у Изтапалапи, јужно од Мексико Ситија; други представља попис цркве у Сан Андрес Тетепилко, састојећи се од два залепљена листа амате папира, на којима је забележен списак имовине цркве. А трећи кодекс је оно што Кастанеда де ла Паз назива „бисером у круни“, најважнијим „због своје величине, квалитета израде и информација које говоре о историји Теночтитлана кроз четири главне теме: оснивање града у XIV веку; запис тлатоана или владара који су њиме управљали у предшпанско доба; долазак шпанских освајача 1519; и, коначно, вицекраљевски период до 1611.“ – објашњавају у INAH.
Историчар Рафаел Тена објашњава да је после доласка Шпанаца староседелачко становништво наставило да прави неке кодексе, али већ под утицајем контакта са европском културом, помоћу које је научило да користи технике као што су трећа димензија, сенчење и перспектива, као и абецедне глосаре, „како на језицима оригинала, тако и на шпанском“ – каже он. Тена каже да је производња кодекса престала крајем XVI века, а многи од постојећих су се „разишли по свету” и завршили у приватним рукама у Европи и САД. Овде смо сачували половину свих кодекса који су настали и зато је дивно што после неколико векова настављају да се појављују нови, веома занимљиви и лепи материјали, који обогаћују наше национално наслеђе и знања о нашој историји“ – објашњава он.
Текстови представљени у уторак биће подвргнути даљим истраживањима и конзервацији и похрањени у ризници кодекса BNAH, где је скупљена збирка огромне вредности. „Хронологија онога што обично знамо о историји се коригује, и то нас изненађује“ – каже историчарка Кастанеда де ла Паз, још увек зачуђена тиме што ови вредни листови постоје и што су сада доступни стручњацима како би боље разумели замршену загонетку мексичке историје.
Извор: El País
