Размотримо значај победе у Бразилу, у околностима кад Сједињене Државе учвршћују превласт крајње деснице, ултрафашизма на континенту. Бразил побеђује с убедљивом превагом од пет милиона гласова.
Бразил побеђује зато што је десет милиона људи мање остало код куће и учествовало на изборима, изашло на гласање у другом кругу. Бразил побеђује јер је показао континенту да се алгоритам може победити када постоје јасан програм и комуникациона стратегија усмерена на поједине регионе. На пример, децентрализација изборне комуникације омогућила је супротстављање алгоритму, тако што су присталице са налозима који су имали по два милиона пратилаца могле постати преносиоци порука и умножавати њихов домет у различитим регионима.
Мислим да се ту крио део тајне, јер је непријатељ већ имао решено то питање преко компаније Мета. Осим тога, непријатељ је контролисао комуникације, а располагао је и читавим механизмом помоћу којег је успео уклонити Лулу са друштвених мрежа.
Лула је био потиснут у други план. Било га је веома тешко пронаћи преко претраживача и на интернетским платформама. Постојале су сталне препреке. Ипак, ово доказује да се такав систем може поразити.
Желим да пошаљем и јасну поруку Латинској Америци. Размислите о овоме: победа у Бразилу данас јача Мексико; то значи да Мексико није сâм. Као трећа највећа економија на континенту, Мексико сада може сарађивати са Бразилом на истраживању могућности за унапређење односа усаглашавањем на геоекономском плану.
Исто важи и за Гватемалу. Слика Луле као победника, Луле са девет прстију, била је, чини ми се, врхунац кампање у другом кругу. Болсонаро је морао да се извини, али је још важније то што су људи схватили да је Лула заиста представник радника и да управо зато има девет прстију.
То показује колико је важна комуникациона стратегија — не само за супротстављање структурама које поседују друштвене мреже него и за преокретање изборне кампање усред кризе, у тренутку када су Лулу многи већ отписали као губитника.
Заправо, јутрошњи наслови у штампи широм Латинске Америке описују ово као изненађујућу победу. Победу је, наводно, остварио тек после недоумица, и то малом разликом. Отприлике тако су гласили наслови, јер су их већ припремили за данашњи дан.
Када је реч о Венецуели, појава Марије Корине несумњиво је била условљена Болсонаровом победом у Бразилу и надмоћним положајем присталица супрематизма, које би победом Доналда Трампа 3. новембра добиле снажан ослонац у Сједињеним Државама.
Другим речима, Бразил је данас пример за Колумбију, пример за Перу, пример за Венецуелу и пример за остатак Латинске Америке. Он нам показује, као прво, да је могуће победити царство, али и да је могуће изградити и учврстити организациону основу кроз политичко деловање и државну политику, нарочито када се налазите на власти.
Али победа шаље поруку и осталим сиромашним народима света, радницима широм света: вођство се мора стално градити и бити утемељено на истини. И још једна порука: расправе се морају водити. Треба говорити о корупцији, треба говорити о кризи када за то дође време.
