Zemlja je zauzela 43. mesto među 163 države i teritorije, dok je osam od 11 južnoameričkih zemalja zabeležilo pad nivoa miroljubivosti.
Urugvaj je i u izdanju Globalnog indeksa mira (GPI) za 2026. godinu ostao najmirnija zemlja Južne Amerike, sa rezultatom od 1.754 poena i 43. mestom među 163 analizirane države i teritorije, mada sa zabeleženim blagim pogoršanjem od 0,2 odsto u odnosu na prethodno merenje.
Indeks, koji objavljuje Institut za ekonomiju i mir (IEP), postavio je Urugvaj ispred Čilea, koji je zauzeo 52. mesto u svetu sa 1.826 poena; Paragvaja, koji je na 64. mestu sa 1.882 poena; i Argentine, koja je 72. sa 1.922 poena. U Globalnom indeksu mira važi pravilo: što je broj poena manji, to je stepen miroljubivosti viši.
Na suprotnom kraju regionalne liste našla se Kolumbija, sa 2.735 poena i 141. mestom na svetskoj rang-listi, čime je postala najnemirnija zemlja Južne Amerike.
Region u kojem je pogoršanje sve izraženije
Rezultat Urugvaja dolazi u trenutku nepovoljnom za region. Južna Amerika je zabeležila drugo najveće pogoršanje među osam regiona obuhvaćenih indeksom, sa prosečnim padom od 2 odsto. Osim toga, čak osam od 11 južnoameričkih zemalja obuhvaćenih istraživanjem zabeležilo je pad miroljubivosti.
Glavni činilac regionalnog pada bili su tekući sukobi, čiji se pokazatelj pogoršao za 9,3 odsto.
U Urugvaju je, s druge strane, komponenta Bezbednost i zaštita tokom poslednje godine pogoršana za 0,8 odsto. Glavni razlog bilo je pogoršanje pokazatelja Political Terror Scale, koji meri nivo političkog nasilja i terora kojem su zemlje izložene.
Taj pad je delimično ublažen rezultatima u druge dve glavne komponente indeksa. Pokazatelj koji se odnosi na tekuće sukobe ostao je nepromenjen, dok je pokazatelj militarizacije poboljšan za 1 odsto.
Ova ravnoteža omogućava toj zemlji da se u Južnoj Americi i dalje izdvaja relativno visokim nivoom političke stabilnosti i niskim nivoom sukoba.
Među najboljima na svetu kada je reč o sukobima
Jedan od najboljih rezultata izdvaja se upravo pri analizi tekućih unutrašnjih i međunarodnih sukoba. Sa rezultatom od 1.101, Urugvaj je podelio prvo mesto u ovoj kategoriji s Islandom i Mauricijusom.
Dobar rezultat ostvario je i u pogledu militarizacije, sa 1.529 poena. I u tom odeljku nalazi se među zemljama sa najboljim pokazateljima, mada su ispred njega, između ostalih, Island, Malezija, Portugalija, Butan i Slovenija.
Rang-lista objavljena je u trenutku obeleženom porastom oružanih sukoba. Trenutno ima više aktivnih sukoba između država nego u bilo kom periodu od završetka Drugog svetskog rata, dok je 103 zemlje tokom poslednjih pet godina bilo, potpuno ili delimično, uključeno u neki spoljni sukob.
U 2025. godini zabeleženo je nešto preko 181.000 nasilnih smrti povezanih sa sukobima, pri čemu su ratovi u Sudanu i Ukrajini bili glavni faktori povećanja tog broja.
Na svetskom nivou, Island je ponovo zauzeo prvo mesto, ispred Novog Zelanda, Švajcarske, Slovenije i Irske. Na začelju liste našli su se Rusija, Sudan, Demokratska Republika Kongo, Ukrajina i Izrael.
Sa 43. mestom, Urugvaj tako zadržava vođstvo u Južnoj Americi i nalazi se ispred dobrog dela Latinske Amerike, premda i dalje znatno zaostaje za zemljama koje predvode svetsku rang-listu.
Izvor: Ámbito
