Пројекат Вамани, који је у Аргентини развио предузетник Мартин Варшавски и његови партнери, привлачи пажњу јер превазилази традиционални концепт бункера или подземног склоништа. Пројекат, изграђен на приближно 32.000 хектара земље у региону Мендоза у Аргентини, укључује монтажне зграде, куполе, производњу соларне енергије, полетно-слетну стазу и планове за пољопривредну производњу.
Који је стварни степен координације између Ваманија и и Милејеве владе — од „визе за спокојство“ до дозвола за воду на 32.000 хектара — и шта ће се десити са локалним становништвом Ваље де Уко ако се пројекат прошири на „друге земље“ које Варшавски већ „разматра“?
Тему загонетних склоништа за светску елиту у случају катастрофе, која се граде у Латинској Америци, издање „Два Југа“ размотрило је с аргентинском политичарком и новинарком Миртом Тундис.
Заправо, нема званичних саопштења владе о овом пројекту, већ само новинарских извештаја и изјава предузетника.
„Живот у спокоју“, према једном новинарском извештају, пројекат је о ком је Варшавски разговарао са председником Милејем и министром економије Капутом. Реч је о стварању канала за привлачење странаца како би дошли да се населе у Аргентини — будући да се наша земља не налази међу земљама у рату, чиме би постала безбедније место за људе који се налазе у тим подручјима сталног рата, разуме се, уз значајну новчану накнаду.
Не можемо рећи да је влада најавила или одобрила ту визу. У датом случају говори се о Варшавском као купцу 32 хиљаде хектара у Сан Карлосу (Мендоза), пројекту који би назвао „Вамани“ (Wamani) — замишљеном као склониште или уточиште, односно удаљено место у случају ризика од рата.
Наводно, разговор са владом сводио се на то да би ово место на југу земље, далеко од сукобљених подручја и са мало становника, било идеално за овај пројекат.
Сада се расправља о закону о земљишту, који још увек није усвојен управо због неслагања између опозиције и власти око (не)дозвољавања продаје земљишта странцима без ограничења (која данас постоје). Уколико би се закон усвојио баш онако како влада тражи, странци би без ограничења могли доћи у посед земљишта, улица, река, па чак и језера која су власништво државе.
За добијање земљишта мора постојати дозвола покрајинског органа и његово решење о томе коме се земља додељује, количини одобрене воде — било подземне, површинске или обе — намени која ће јој се дати и утицају на животну средину.
Постоји непосредна веза између Варшавског, Милеја и Капута, но, званичних саопштења нема.
