Projekat Vamani, koji je u Argentini razvio preduzetnik Martin Varšavski i njegovi partneri, privlači pažnju jer prevazilazi tradicionalni koncept bunkera ili podzemnog skloništa. Projekat, izgrađen na približno 32.000 hektara zemlje u regionu Mendoza u Argentini, uključuje montažne zgrade, kupole, proizvodnju solarne energije, poletno-sletnu stazu i planove za poljoprivrednu proizvodnju.
Koji je stvarni stepen koordinacije između Vamanija i i Milejeve vlade — od „vize za spokojstvo“ do dozvola za vodu na 32.000 hektara — i šta će se desiti sa lokalnim stanovništvom Valje de Uko ako se projekat proširi na „druge zemlje“ koje Varšavski već „razmatra“?
Temu zagonetnih skloništa za svetsku elitu u slučaju katastrofe, koja se grade u Latinskoj Americi, izdanje „Dva Juga“ razmotrilo je s argentinskom političarkom i novinarkom Mirtom Tundis.
Zapravo, nema zvaničnih saopštenja vlade o ovom projektu, već samo novinarskih izveštaja i izjava preduzetnika.
„Život u spokoju“, prema jednom novinarskom izveštaju, projekat je o kom je Varšavski razgovarao sa predsednikom Milejem i ministrom ekonomije Kaputom. Reč je o stvaranju kanala za privlačenje stranaca kako bi došli da se nasele u Argentini — budući da se naša zemlja ne nalazi među zemljama u ratu, čime bi postala bezbednije mesto za ljude koji se nalaze u tim područjima stalnog rata, razume se, uz značajnu novčanu naknadu.
Ne možemo reći da je vlada najavila ili odobrila tu vizu. U datom slučaju govori se o Varšavskom kao kupcu 32 hiljade hektara u San Karlosu (Mendoza), projektu koji bi nazvao „Vamani“ (Wamani) — zamišljenom kao sklonište ili utočište, odnosno udaljeno mesto u slučaju rizika od rata.
Navodno, razgovor sa vladom svodio se na to da bi ovo mesto na jugu zemlje, daleko od sukobljenih područja i sa malo stanovnika, bilo idealno za ovaj projekat.
Sada se raspravlja o zakonu o zemljištu, koji još uvek nije usvojen upravo zbog neslaganja između opozicije i vlasti oko (ne)dozvoljavanja prodaje zemljišta strancima bez ograničenja (koja danas postoje). Ukoliko bi se zakon usvojio baš onako kako vlada traži, stranci bi bez ograničenja mogli doći u posed zemljišta, ulica, reka, pa čak i jezera koja su vlasništvo države.
Za dobijanje zemljišta mora postojati dozvola pokrajinskog organa i njegovo rešenje o tome kome se zemlja dodeljuje, količini odobrene vode — bilo podzemne, površinske ili obe — nameni koja će joj se dati i uticaju na životnu sredinu.
Postoji neposredna veza između Varšavskog, Mileja i Kaputa, no, zvaničnih saopštenja nema.
