Биокеанска и агроиндустријска осовина и нова енергетска граница јужног Пацифика

У првом делу ове посебне серије „Поглед у будућност“ указујемо на потребу превазилажења централизма и административне расцепканости како би се Перу сагледао кроз своје стварне глобалне производне покретаче. Данас отварамо територијалну анализу Макрорегионом Север — разноврсним и повезаним простором који се протеже од рибарског и нафтног приморја до широког амазонског слива.
Север Перуа се више не може посматрати као збир изолованих департмана. Кључ његовог развоја лежи у повезивању два комплементарна блока: Севера I, који обухвата обални и агроиндустријски појас, и Севера II, (андска житница, агрошумарски сектор и излаз к Атлантику).
Пред петогодишњи период 2026-2031. нова налазишта лаких угљоводоника у приобалном појасу континенталног шелфа, покретање великих система за наводњавање и напредак мултимодалног саобраћајног повезивања са Бразилом могли би преобликовати геополитику севера и поставити га у средиште развоја двоокеанске и енергетске осовине западне обале Јужне Америке.
МАКРОРЕГИОН СЕВЕР I: Обала, логистика и енергетски потенцијал
Северна обала обједињује највећи агроизвозни потенцијал Перуа са лучком, рафинеријском и индустријском инфраструктуром која се убрзано мења.
Тумбес: енергетска, аквакултурна и екотуристичка граница
Нова развојна парадигма: Тумбес би од традиционалног пограничног трговинског подручја требало да постане северни ослонац енергетске независности земље, захваљујући развоју континенталног шелфа — басена Тумбес-Прогресо и блока Z-64 — са великим потенцијалом за производњу лаке нафте и природног гаса на пољу Пиједра Редонда.
Стратешки правци: еколошки одржива експлоатација на шелфу, са хватањем гаса за локалну производњу електричне енергије; оснивање Сувереног фонда Тумбеса, који би се финансирао приходима од рудне ренте; технолошко унапређење аквакултуре (узгој шкампа применом биофлок технологије); развој екотуризма на топлим плажама и у мангровама; потпуна дигитализација Центра за двонационалне услуге на граници (CEBAF) у Зарумиљи.
Пиура: нафтно-прерађивачко, петрохемијско и уразноличено чвориште
Нова развојна парадигма: Пиура би требало да постане средиште енергетске прераде на западној обали Јужне Америке. Доступност лаке нафте из морских басена у околини додатно би унапредила рад Нове рафинерије Талара и отворила простор за ширење производње у средњој петрохемијској индустрији.
Стратешки правци: изградња допунских постројења у Рафинерији Талара за прераду лаке нафте и производњу синтетичких ђубрива на бази гаса; јачање водне сигурности чишћењем акумулације Поечос од наноса и изградњом бране Вилкасан; индустријска прерада фосфата из Бајовара у Сечури; изградња брзе магистрале Паита-Суљана-Талара; и изградња постројења за десалинизацију морске воде за потребе пољопривреде на обали.
Ламбајеке: логистичка, трговинска и агроиндустријска спона
Нова развојна парадигма: Ламбајеке би требало да постане главна платформа за трговинске услуге на северу, чији ће се капацитети за пријем и складиштење робе додатно повећати развојем пољопривреде у Олмосу и истраживањем налазишта угљоводоника у приобалном подручју блока Z-62.
Стратешки правци: изградња вишенаменског лучког терминала у Пуерто Етену; израда Главног плана за канализацију и свеобухватно одвођење атмосферских вода у метрополитанском подручју Чиклаја; друга фаза пројекта Олмос, уз регулисање токова река Ла Лече и Сања; изградња логистичког индустријског парка уз Северни Панамерички пут.
Ла Либертад: агроиндустријски мотор и велико логистичко чвориште
Нова развојна парадигма: Ла Либертад, највећи агроизвозни центар у земљи, требало би да учврсти свој положај на светском тржишту завршетком водопривредне инфраструктуре и јачањем лучких и производних капацитета.
Стратешки правци: завршетак бране Пало Редондо у оквиру пројекта Чавимочик III и увођење у употребу 110.000 хектара с применом Агротек технологије; модернизација и проширење Луке Салавери; дигитална трансформација кластера индустрије обућае у Ел Порвениру; увођење малог рударства у легалне токове у Патасу; безбедно путно повезивање обале са планинским подручјем Ла Либертада.
МАКРОРЕГИОН СЕВЕР II: Андска спона, агрошумарство и приступ к Атлантику
Ка унутрашњости земље, андски и амазонски простор дају богатство водних ресурса, биоразноликост, производњу пољопривредних производа високе додате вредности и могућност прекограничног речног саобраћаја.
Кахамарка: водна транзиција, дигитално сточарство и врхунска кафа
Нова развојна парадигма: Ренту од рударства усмерити у развој водне инфраструктуре и уразноличење пољопривреде и сточарства, како би се обала повезала са басеном Марањона.
Стратешки правци: масовна изградња акумулација и система амунас у горњим токовима река (Селендин, Чота и Уалгајок); модернизација производње млека и развој центра за органску кафу у Хаену и Сан Игнасију; подстицање одрживих пројеката експлоатације бакра, попут Мичикиљаја и Ла Гранхе; и асфалтирање Уздужног пута кроз Анде.
Амазонас: биоклиматски резерват, биотехнологија и културни екотуризам
Нова развојна парадигма: Развој треба да се заснива на очувању облачних шума, популаризацији хиљадугодишњег наслеђа и развоју агрошумарства у подручју прелаза између Анда и Амазоније.
Стратешки правци: свеобухватна обнова и стабилизација археолошког комплекса Куелап, уз проширење аеродрома у Чачапојасу; индустријска прерада какаоа из Багуе и специјалних врста кафе; трајно решавање путне везе Чачапојас-Педро Руис; и улагања у водоснабдевање пијаћом водом и саобраћајну и дигиталну повезаност заједница Авахун и Вампис у Конкорданкију.
Сан Мартин: зелена кружна агроиндустрија и нулта сеча шума
Нова развојна парадигма: Прелазак с успешне замене култура на зелену кружну индустријализацију, производњу биогорива и агроизвоз са сателитском следљивошћу.
Стратешки правци: прерада пољопривредне биомасе — палме, какаоа и пиринча — у биоенергију и биодизел; увођење сертификата о нултој сечи шума за целокупан агроизвоз; оснивање Биотехнолошког агроиндустријског центра у сарадњи са Националним универзитетом Сан Мартин; развој екотуризма усмереног на одмор и добробит у Тарапоту, Сосеу и Алто Мајоу; и модернизација речне луке Јуримагуас.
Лорето: двоокеански гигант и излаз на Атлантик
Нова развојна парадигма: Лорето треба да учврсти геополитичку улогу перуанске капије к Атлантском океану преко Амазона, и вођство у глобалној биоекономији и чистој енергији.
Стратешки правци: дигитализација и продубљивање Амазонског пловног пута (реке Амазон, Марањон, Укајали и Уајага); повезивање Икитоса с националним електроенергетским системом или масовна производња чисте енергије; индустријска прерада каму-каму бобица, агуахеа, паичеа и лековитог биља; претварање тресетишта у извор прихода путем карбонских кредита; и свеобухватно уређење канализационе и санитарне инфраструктуре Икитоса.
Сажета матрица Макрорегиона Север 2026-2031
| Регион | Преовлађујући привредни профил | Оса трансформације 2026-2031 | Кључни стратешки пројекат |
| Тумбес | Аквакултура, екотуризам и енергетска граница | Експлоатација гаса и лаке нафте на мору и аквакултура 4.0 | Блок Z-64 (Пиједра Редонда) и дигитални CEBAF |
| Пиура | Енергетика, агроизвоз, рибарство и рударство | Рафинеријско и петрохемијско чвориште и јачање водне сигурности | Проширење Рафинерије Талара и брана Вилкасан |
| Ламбајеке | Трговина, агроиндустрија и истраживање енергетских ресурса | Лучка повезаност великог капацитета и урбано уређење | Лучки терминал Пуерто Етен и одводњавање Чиклаја |
| Ла Либертад | Агроизвоз, рударство и индустрија | Завршетак водопривредне инфраструктуре и индустријализација | Брана Пало Редондо (Чавимочик III) и Салавери |
| Кахамарка | Рударство, млекарство и агрошумарство | Водна транзиција, рударство бакра и врхунска кафа | Акумулације у горњим деловима сливова и пројекат Мичикиљај |
| Амазонас | Екотуризам, археологија и агрошумарство | Туризам у високим планинским областима и биотрговина | Стабилизација Куелапа и аеродром у Чачапојасу |
| Сан Мартин | Зелена агроиндустрија и екотуризам | Агрошумарство без крчења шума и кружно коришћење биомасе | Сателитска следљивост извоза и лука Јуримагуас |
| Лорето | Биоекономија, речни саобраћај и угљоводоници | Дигитална навигација, чиста енергија и карбонски кредити | Амазонски пловни пут и електрификација Икитоса |
Интегрисани Север за трку са светом
Будућност севера не лежи у надметању његових лука нити у борби за средства из централизованих буџета. Права прилика у петогодишњем периоду 2026-2031. јесте изградња непрекидне логистичке и производне мреже која ће читав овај простор повезати у јединствену привредну целину, где нафта и гас из приобалних налазишта обезбеђују енергију и сировине за производњу ђубрива намењених пољопривреди у Олмосу и Чавимочику; где минерали из Кахамарке и агрошумарски производи из Сан Мартина и Амазонаса добијају брз и поуздан излаз преко Паите, Салаверија и Пуерто Етена; и где слив Амазона Перу непосредно повезује са тржиштем Бразила и Атлантским океаном.
Север би тако могао да постане јединствен производни, енергетски и логистички простор, а не само збир административних јединица.
Да би се то постигло, потребни су политичка воља, врхунски ниво стручног управљања и уверење да се развој Перуа гради почев од његових региона.
Извор: Visión al Futuro




