Biokeanska i agroindustrijska osovina i nova energetska granica južnog Pacifika
U prvom delu ove posebne serije „Pogled u budućnost“ ukazujemo na potrebu prevazilaženja centralizma i administrativne rascepkanosti kako bi se Peru sagledao kroz svoje stvarne globalne proizvodne pokretače. Danas otvaramo teritorijalnu analizu Makroregionom Sever — raznovrsnim i povezanim prostorom koji se proteže od ribarskog i naftnog primorja do širokog amazonskog sliva.
Sever Perua se više ne može posmatrati kao zbir izolovanih departmana. Ključ njegovog razvoja leži u povezivanju dva komplementarna bloka: Severa I, koji obuhvata obalni i agroindustrijski pojas, i Severa II, (andska žitnica, agrošumarski sektor i izlaz k Atlantiku).
Pred petogodišnji period 2026-2031. nova nalazišta lakih ugljovodonika u priobalnom pojasu kontinentalnog šelfa, pokretanje velikih sistema za navodnjavanje i napredak multimodalnog saobraćajnog povezivanja sa Brazilom mogli bi preoblikovati geopolitiku severa i postaviti ga u središte razvoja dvookeanske i energetske osovine zapadne obale Južne Amerike.
MAKROREGION SEVER I: Obala, logistika i energetski potencijal
Severna obala objedinjuje najveći agroizvozni potencijal Perua sa lučkom, rafinerijskom i industrijskom infrastrukturom koja se ubrzano menja.
Tumbes: energetska, akvakulturna i ekoturistička granica
Nova razvojna paradigma: Tumbes bi od tradicionalnog pograničnog trgovinskog područja trebalo da postane severni oslonac energetske nezavisnosti zemlje, zahvaljujući razvoju kontinentalnog šelfa — basena Tumbes-Progreso i bloka Z-64 — sa velikim potencijalom za proizvodnju lake nafte i prirodnog gasa na polju Pijedra Redonda.
Strateški pravci: ekološki održiva eksploatacija na šelfu, sa hvatanjem gasa za lokalnu proizvodnju električne energije; osnivanje Suverenog fonda Tumbesa, koji bi se finansirao prihodima od rudne rente; tehnološko unapređenje akvakulture (uzgoj škampa primenom bioflok tehnologije); razvoj ekoturizma na toplim plažama i u mangrovama; potpuna digitalizacija Centra za dvonacionalne usluge na granici (CEBAF) u Zarumilji.
Piura: naftno-prerađivačko, petrohemijsko i uraznoličeno čvorište
Nova razvojna paradigma: Piura bi trebalo da postane središte energetske prerade na zapadnoj obali Južne Amerike. Dostupnost lake nafte iz morskih basena u okolini dodatno bi unapredila rad Nove rafinerije Talara i otvorila prostor za širenje proizvodnje u srednjoj petrohemijskoj industriji.
Strateški pravci: izgradnja dopunskih postrojenja u Rafineriji Talara za preradu lake nafte i proizvodnju sintetičkih đubriva na bazi gasa; jačanje vodne sigurnosti čišćenjem akumulacije Poečos od nanosa i izgradnjom brane Vilkasan; industrijska prerada fosfata iz Bajovara u Sečuri; izgradnja brze magistrale Paita-Suljana-Talara; i izgradnja postrojenja za desalinizaciju morske vode za potrebe poljoprivrede na obali.
Lambajeke: logistička, trgovinska i agroindustrijska spona
Nova razvojna paradigma: Lambajeke bi trebalo da postane glavna platforma za trgovinske usluge na severu, čiji će se kapaciteti za prijem i skladištenje robe dodatno povećati razvojem poljoprivrede u Olmosu i istraživanjem nalazišta ugljovodonika u priobalnom području bloka Z-62.
Strateški pravci: izgradnja višenamenskog lučkog terminala u Puerto Etenu; izrada Glavnog plana za kanalizaciju i sveobuhvatno odvođenje atmosferskih voda u metropolitanskom području Čiklaja; druga faza projekta Olmos, uz regulisanje tokova reka La Leče i Sanja; izgradnja logističkog industrijskog parka uz Severni Panamerički put.
La Libertad: agroindustrijski motor i veliko logističko čvorište
Nova razvojna paradigma: La Libertad, najveći agroizvozni centar u zemlji, trebalo bi da učvrsti svoj položaj na svetskom tržištu završetkom vodoprivredne infrastrukture i jačanjem lučkih i proizvodnih kapaciteta.
Strateški pravci: završetak brane Palo Redondo u okviru projekta Čavimočik III i uvođenje u upotrebu 110.000 hektara s primenom Agrotek tehnologije; modernizacija i proširenje Luke Salaveri; digitalna transformacija klastera industrije obućae u El Porveniru; uvođenje malog rudarstva u legalne tokove u Patasu; bezbedno putno povezivanje obale sa planinskim područjem La Libertada.
MAKROREGION SEVER II: Andska spona, agrošumarstvo i pristup k Atlantiku
Ka unutrašnjosti zemlje, andski i amazonski prostor daju bogatstvo vodnih resursa, bioraznolikost, proizvodnju poljoprivrednih proizvoda visoke dodate vrednosti i mogućnost prekograničnog rečnog saobraćaja.
Kahamarka: vodna tranzicija, digitalno stočarstvo i vrhunska kafa
Nova razvojna paradigma: Rentu od rudarstva usmeriti u razvoj vodne infrastrukture i uraznoličenje poljoprivrede i stočarstva, kako bi se obala povezala sa basenom Maranjona.
Strateški pravci: masovna izgradnja akumulacija i sistema amunas u gornjim tokovima reka (Selendin, Čota i Ualgajok); modernizacija proizvodnje mleka i razvoj centra za organsku kafu u Haenu i San Ignasiju; podsticanje održivih projekata eksploatacije bakra, poput Mičikiljaja i La Granhe; i asfaltiranje Uzdužnog puta kroz Ande.
Amazonas: bioklimatski rezervat, biotehnologija i kulturni ekoturizam
Nova razvojna paradigma: Razvoj treba da se zasniva na očuvanju oblačnih šuma, popularizaciji hiljadugodišnjeg nasleđa i razvoju agrošumarstva u području prelaza između Anda i Amazonije.
Strateški pravci: sveobuhvatna obnova i stabilizacija arheološkog kompleksa Kuelap, uz proširenje aerodroma u Čačapojasu; industrijska prerada kakaoa iz Bague i specijalnih vrsta kafe; trajno rešavanje putne veze Čačapojas-Pedro Ruis; i ulaganja u vodosnabdevanje pijaćom vodom i saobraćajnu i digitalnu povezanost zajednica Avahun i Vampis u Konkordankiju.
San Martin: zelena kružna agroindustrija i nulta seča šuma
Nova razvojna paradigma: Prelazak s uspešne zamene kultura na zelenu kružnu industrijalizaciju, proizvodnju biogoriva i agroizvoz sa satelitskom sledljivošću.
Strateški pravci: prerada poljoprivredne biomase — palme, kakaoa i pirinča — u bioenergiju i biodizel; uvođenje sertifikata o nultoj seči šuma za celokupan agroizvoz; osnivanje Biotehnološkog agroindustrijskog centra u saradnji sa Nacionalnim univerzitetom San Martin; razvoj ekoturizma usmerenog na odmor i dobrobit u Tarapotu, Soseu i Alto Majou; i modernizacija rečne luke Jurimaguas.
Loreto: dvookeanski gigant i izlaz na Atlantik
Nova razvojna paradigma: Loreto treba da učvrsti geopolitičku ulogu peruanske kapije k Atlantskom okeanu preko Amazona, i vođstvo u globalnoj bioekonomiji i čistoj energiji.
Strateški pravci: digitalizacija i produbljivanje Amazonskog plovnog puta (reke Amazon, Maranjon, Ukajali i Uajaga); povezivanje Ikitosa s nacionalnim elektroenergetskim sistemom ili masovna proizvodnja čiste energije; industrijska prerada kamu-kamu bobica, aguahea, paičea i lekovitog bilja; pretvaranje tresetišta u izvor prihoda putem karbonskih kredita; i sveobuhvatno uređenje kanalizacione i sanitarne infrastrukture Ikitosa.
Sažeta matrica Makroregiona Sever 2026-2031
| Region | Preovlađujući privredni profil | Osa transformacije 2026-2031 | Ključni strateški projekat |
| Tumbes | Akvakultura, ekoturizam i energetska granica | Eksploatacija gasa i lake nafte na moru i akvakultura 4.0 | Blok Z-64 (Pijedra Redonda) i digitalni CEBAF |
| Piura | Energetika, agroizvoz, ribarstvo i rudarstvo | Rafinerijsko i petrohemijsko čvorište i jačanje vodne sigurnosti | Proširenje Rafinerije Talara i brana Vilkasan |
| Lambajeke | Trgovina, agroindustrija i istraživanje energetskih resursa | Lučka povezanost velikog kapaciteta i urbano uređenje | Lučki terminal Puerto Eten i odvodnjavanje Čiklaja |
| La Libertad | Agroizvoz, rudarstvo i industrija | Završetak vodoprivredne infrastrukture i industrijalizacija | Brana Palo Redondo (Čavimočik III) i Salaveri |
| Kahamarka | Rudarstvo, mlekarstvo i agrošumarstvo | Vodna tranzicija, rudarstvo bakra i vrhunska kafa | Akumulacije u gornjim delovima slivova i projekat Mičikiljaj |
| Amazonas | Ekoturizam, arheologija i agrošumarstvo | Turizam u visokim planinskim oblastima i biotrgovina | Stabilizacija Kuelapa i aerodrom u Čačapojasu |
| San Martin | Zelena agroindustrija i ekoturizam | Agrošumarstvo bez krčenja šuma i kružno korišćenje biomase | Satelitska sledljivost izvoza i luka Jurimaguas |
| Loreto | Bioekonomija, rečni saobraćaj i ugljovodonici | Digitalna navigacija, čista energija i karbonski krediti | Amazonski plovni put i elektrifikacija Ikitosa |
Integrisani Sever za trku sa svetom
Budućnost severa ne leži u nadmetanju njegovih luka niti u borbi za sredstva iz centralizovanih budžeta. Prava prilika u petogodišnjem periodu 2026-2031. jeste izgradnja neprekidne logističke i proizvodne mreže koja će čitav ovaj prostor povezati u jedinstvenu privrednu celinu, gde nafta i gas iz priobalnih nalazišta obezbeđuju energiju i sirovine za proizvodnju đubriva namenjenih poljoprivredi u Olmosu i Čavimočiku; gde minerali iz Kahamarke i agrošumarski proizvodi iz San Martina i Amazonasa dobijaju brz i pouzdan izlaz preko Paite, Salaverija i Puerto Etena; i gde sliv Amazona Peru neposredno povezuje sa tržištem Brazila i Atlantskim okeanom.
Sever bi tako mogao da postane jedinstven proizvodni, energetski i logistički prostor, a ne samo zbir administrativnih jedinica.
Da bi se to postiglo, potrebni su politička volja, vrhunski nivo stručnog upravljanja i uverenje da se razvoj Perua gradi počev od njegovih regiona.
Izvor: Visión al Futuro
