(Фактор одвлачења пажње и функционални осигурач тактичког неуспеха)
Фактор одвлачења пажње:
Механизам друштвеног, политичког и медијског инжењеринга, осмишљен за преусмеравање тока јавне пажње засићивањем јавне расправе.
Састоји се у томе да се у расправу убаци „бука“ високог емоционалног интензитета (скандал, јалова полемика или случај који изазива морално згражавање) која, будући да се површински може контролисати, делује као издувни вентил.
Тако се спречава усмеравање друштвеног притиска на структурне пропусте, попречно се фрагментише колективна свест и поништава њена способност стратешког расуђивања.
Рецепт за тактички неуспех:
Довољно је неком несрећнику, али частохлепном и немарном, пружити „когнитивни осећај моћи“. Направиће најглупље, најшљампавије и најприземније грешке. Непогрешиво.
То су „Бонифатији“ које траже „Артечеи“ (погледати филм Лака лова / Plata Dulce), како би планирали тактичке неуспехе који ће ићи наруку њиховој најмрачнијој стратегији. Власт то врло добро зна и ужива у тим анегдотама друштвеног несклада, зато што су јој изузетно корисне.
Серимедо1, жртвено јагње:
Није да је Серимедо нека „босонога кармелићанка“, али управо га то чини идеалним кандидатом за „људску жртву“. Таксиста из Мар дел Плате, осуђен 2016. године на две године и шест месеци затвора због кривичних дела преваре и проневере, после само десет година… постао је мађионичар „јужноамеричке деснице“. Него шта, ха-ха-ха. Или је, заправо, идеални и савршено потрошни „Бонифати“ којег Артечеи користе као ваздушног змаја?
Жртвујући Серимеда, власт не губи ни великог, незаменљивог државника, ни финансијског магната корисног за изборне кампање. Тек жртвује пешака који је умислио да је ловац, обрнутог теријанца; и с ништавним трошковима добија могућност да контролише фарсу на позорници која се већ запалила (већ се поново чуло оно „нека оду сви, да не остане ниједан“ из 2001).
Серимедо је огромни кривац способан да засени кривицу заиста одговорних, како би они могли промолити своја наизглед умивена лица.
Претходни „Серимедо“ био је Дуран Барба, лик на кога је сваљена сва одговорност за Макријеву победу (нису то биле грешке Кристининог другог мандата, него Дуран Барба.) Само што Барба није био толики разбојник, а био је лукавији, па још увек слободно шета около.
Кад би Серимедо написао књигу, догодило би се исто што и са Дуран Барбом: сви они голобради „кампористи“ хтели би да је читају, верујући да се тако води политика: маркетингом Дуран Барбе и „фармама ботова“ Серимеда. Наивно верујући да би могли управљати медијима због маркетинга, и алгоритмима због фарми. Шта ће им политика?
За толико спомињано „јавно мњење“, коме су „Овертонов прозор“ свели на кровни светларник, Серимедо је разумно објашњење које помаже народној спознајној несређености… да поново поверује како „постоји 2027. година“.
Нико неће желети да изађе из „серимедовске зоне комфора“ и размисли да ли је Маса помогао Милеју око изборних листа или није. Да ли је „Капетан Бето“2 (да, слободно поцрвените) био или није био бедни издајник. Да ли су преговори са Монсантом и Мекоротом били наша кривица.
Да ли је указивање на данас већ либертаријанца Сиолија или на Нисманове удовице (Алберсо и Масита)3 било исправно или је то био наш Титаник. Или, пак, није ли слоган „треба им дозволити да владају“ наших „другова“ — који су гласали за све што су поднели Макри и Ларета4 у међувремену, а сада уз одобрење судија… био последњи ексер у нашем ковчегу?
Укратко… предлажем доношење Указа о глупости и хитности, којим би се утврдило да је Серимедо крив за све — сопствене грехе, а и шире. Проблем решен — и вук сит, и овце на броју.
А шта сте очекивали? Ја сам Енрике Бокс, др Црна Овца.
(Стручњак за оно о чему појма нема)
П. С. Није штампарска грешка: указ одиста треба да буде о ГЛУПОСТИ И ХИТНОСТИ.5
Превео Д. Буковички
Извор: El Ovejo Negro
1У питању је Фернандо Серимедо (Fernando Cerimedo) — политички консултант, стручњак за дигиталне кампање, медијски мешетар, у најкраћем — аргентински Владимир Беба Поповић (прим. ур,).
2Капетан Бето — надимак Алберта Фернандеза, бившег председника Аргентине (2019-2023). Њиме се смера на чувену песму аргентинског рок-музичара Луиса Алберта Спинете (Luis Alberto Spinetta) „El anillo del Capitán Beto“ (Прстен капетана Бета), која говори о капетану који лута свемиром. Таквим надимком се сугерише да је Фернандез „капетан“ изгубљен у свемиру или неспособан да управља бродом државе
3Сиоли — Данијел Сиоли, потпредседник Аргентине (2003-2007 у време Нестора Киршнера, потом гувернер провинције Буенос Ајрес; удовица — Сандра Аројо Салгадо, федерални судија, бивша супруга Алберта Нисмана, тужиоца убијеног 2015. године; Алберсо — још један погрдан надимак Алберта Фернандеза; Масита — умањенично-погрдни надимак Серхија Масе, бившег министра економије (2022-2023) и главног Милејевог противандидата на председничким изборима 2023.
4Орасио Родригез Ларета, политичар и економиста, градоначелник Буенос Ајреса (2015-2023).
5Непреводива игра речи: аутор је аргентински „Указ о потреби и хитности“ (Decreto de Necesidad y Urgencia) претворио у „Decreto de Necedad y Urgencia“, тако да „necesidad“ постаје „глупост“ — прим. прев.
