Političku panoramu Latinske Amerike ponovo potresa izravan uticaj Vašingtona. Posle rezultata prvog kruga predsedničkih izbora u Kolumbiji od 31. maja, američki predsednik Donald Tramp otvoreno se umešao u demokratsku raspravu pruživši potpunu i bezrezervnu podršku desničarskom kandidatu Abelardu de la Esprijelji, koga je na svojim zvaničnim kanalima komunikacije opisao kao najpogodnijeg lidera za borbu protiv „radikalne levice“.
Daleko od toga da predstavlja usamljeni ispad, ovo otvoreno mešanje u izborni proces jeste još jedan deo složenog globalnog mozaika. Reč je o zabrinjavajućem savremenom trendu u kojem su velike sile odlučile da napuste prikrivenu diplomatiju i tradicionalne višestrane kanale, opredeljujući se umesto toga za političko tutorstvo, vojnu agresiju i otvoreno kršenje nacionalnog suvereniteta.
Globalni presedan: Rusija i teritorijalno krnjenje Ukrajine
Da bi se razumela lakoća sa kojom se danas krši međunarodno pravo, neophodno je usmeriti pogled ka Istočnoj Evropi. Ruska najezda na Ukrajinu, započeta 2022. godine, označila je konačnu prekretnicu u posleratnom svetskom poretku. Ono što je počelo kao navodna „specijalna operacija“ preraslo je u rat iscrpljivanja i otvorene teritorijalne aneksije.
Danas su snage Moskve uspele da učvrste kontrolu nad oko 89 odsto regiona Donbasa, zauzimajući ključna čvorišta kao što su Pokrovsk i Toreck. Rusija je nametnula surovu realnost svršenog čina na terenu, pokazujući međunarodnoj zajednici da se suverene granice, zaštićene Poveljom Ujedinjenih nacija, mogu prekrajati silom ako se raspolaže dovoljnom vatrenom moći i nuklearnim arsenalom kao sredstvom odvraćanja. Agresija Kremlja normalizovala je u očima sveta povratak klasičnog imperijalnog ekspanzionizma.
Povratak topovnjača: SAD u Venecueli i Iranu
Isto obezvređivanje višestranih normi usmerilo je nedavne agresivne poteze Bele kuće pod administracijom Donalda Trampa na zapadnoj hemisferi i na Bliskom istoku, sprovedene mimo Saveta bezbednosti UN.
Vojna ofanziva u Venecueli: Vrhunac američke vojne odlučnosti u regionu dogodio se početkom ove godine. Trećeg januara 2026. godine Tramp je naredio izvođenje direktnih napada i vojnih operacija na teritoriji Venecuele, uz jednostrano angažovanje mornaričkih i vazdušnih snaga sa ciljem destabilizacije vladajućeg vrha u Karakasu.
Iako je preostali režim Nikolasa Madura opstao, upad je doveo do dramatičnog geopolitičkog preuređenja, primoravajući vlasti na hitno oslobađanje političkih zatvorenika i sporno otvaranje naftnog sektora pod kontrolom Vašingtona, ogolivši potpunu nemoć regionalnih suvereniteta pred američkom vojnom nadmoći.
Ratni front na Bliskom istoku
Istovremeno, američka spoljna politika dovela je svet na ivicu energetskog kolapsa kroz direktan oružani sukob sa Iranom. Međusobni oružani okršaji traju već više meseci i, mada je trenutno na snazi krhko primirje, sukob je izazvao dugotrajno zatvaranje strateški važnog Ormuskog moreuza.
Ovaj masovni prekid tokova nafte nije samo destabilizovao svetsku ekonomiju već je pokazao i spremnost Vašingtona da vodi velike konvencionalne ratove kako bi zaustavio „nuklearni program Teherana“ i obezbedio sopstvenu hegemoniju, zanemarujući svaki princip islamskog samoopredeljenja i regionalnog protivljenja.
Demontaža posleratne ravnoteže
Ova opasna podudarnost politike sile — u kojoj Rusija razara evropsku stabilnost, a Sjedinjene Države se vojno upliću na Karibima i u Persijskom zalivu — smrtno ranjava međunarodni pravni poredak uspostavljen nakon Drugog svetskog rata.
Organizacija Ujedinjenih nacija nastala je na nepokolebljivom principu suverene jednakosti država i nemešanja u njihove unutrašnje poslove. Tokom Hladnog rata velike sile bezuslovno se jesu mešale u trećim zemljama, ali su to uglavnom činile prikriveno, putem tajnih obaveštajnih operacija ili tražeći formalna međunarodnopravna opravdanja, zbog političke cene koju je nosila svetska osuda.
Danas je ta diplomatska uzdržanost nestala. Otvoreni vojni upad u Venecueli, direktan sukob sa Iranom i teritorijalne aneksije u Ukrajini pokazuju da velike sile više ne osećaju potrebu da skrivaju svoje imperijalne težnje.
Kolumbija na raskršću novog poretka
Upravo u ovom burnom globalnom kontekstu treba tumačiti Trampovu podršku De la Esprijelji uoči drugog kruga izbora 21. juna. Dok desničarski kandidat zahvaljuje na tom mešanju tvrdeći da je vlada Sjedinjenih Država ključni saveznik u borbi protiv kriminala, odlazeći predsednik Gustavo Petro i kandidat Istorijskog pakta Ivan Sepeda osuđuju ovaj čin kao neprihvatljivu kolonijalnu uvredu.
Stvarna opasnost sa kojom se suočavaju Kolumbija i Latinska Amerika u celini prevazilazi nacionalne granice. Normalizacija političkog i vojnog transnacionalnog intervencionizma vuče nas ka opasnom i teško upravljivom svetskom poretku, istorijskom nazadovanju u kojem su glasačke kutije i narodno samoopredeljenje zemalja u razvoju podređeni volji, interesima i oružju geopolitičkih džinova planete. Međunarodno pravo ponovo je zamenjeno zakonom jačega.
Autor je psiholog, ekološki aktivista i bivši rukovodilac Zelene partije u departmanu Meta. Nekadašnji pripadnik pokreta M-19 i više od četrdeset godina aktivan u levičarskom pokretu. Piše poeziju i pripovetke, a bavio se i opisivanjem tragedije dece u ratu.
