Политичку панораму Латинске Америке поново потреса израван утицај Вашингтона. После резултата првог круга председничких избора у Колумбији од 31. маја, амерички председник Доналд Трамп отворено се умешао у демократску расправу пруживши потпуну и безрезервну подршку десничарском кандидату Абеларду де ла Еспријељи, кога је на својим званичним каналима комуникације описао као најпогоднијег лидера за борбу против „радикалне левице“.
Далеко од тога да представља усамљени испад, ово отворено мешање у изборни процес јесте још један део сложеног глобалног мозаика. Реч је о забрињавајућем савременом тренду у којем су велике силе одлучиле да напусте прикривену дипломатију и традиционалне вишестране канале, опредељујући се уместо тога за политичко туторство, војну агресију и отворено кршење националног суверенитета.
Глобални преседан: Русија и територијално крњење Украјине
Да би се разумела лакоћа са којом се данас крши међународно право, неопходно је усмерити поглед ка Источној Европи. Руска најезда на Украјину, започета 2022. године, означила је коначну прекретницу у послератном светском поретку. Оно што је почело као наводна „специјална операција“ прерасло је у рат исцрпљивања и отворене територијалне анексије.
Данас су снаге Москве успеле да учврсте контролу над око 89 одсто региона Донбаса, заузимајући кључна чворишта као што су Покровск и Торецк. Русија је наметнула сурову реалност свршеног чина на терену, показујући међународној заједници да се суверене границе, заштићене Повељом Уједињених нација, могу прекрајати силом ако се располаже довољном ватреном моћи и нуклеарним арсеналом као средством одвраћања. Агресија Кремља нормализовала је у очима света повратак класичног империјалног експанзионизма.
Повратак топовњача: САД у Венецуели и Ирану
Исто обезвређивање вишестраних норми усмерило је недавне агресивне потезе Беле куће под администрацијом Доналда Трампа на западној хемисфери и на Блиском истоку, спроведене мимо Савета безбедности УН.
Војна офанзива у Венецуели: Врхунац америчке војне одлучности у региону догодио се почетком ове године. Трећег јануара 2026. године Трамп је наредио извођење директних напада и војних операција на територији Венецуеле, уз једнострано ангажовање морнаричких и ваздушних снага са циљем дестабилизације владајућег врха у Каракасу.
Иако је преостали режим Николаса Мадура опстао, упад је довео до драматичног геополитичког преуређења, приморавајући власти на хитно ослобађање политичких затвореника и спорно отварање нафтног сектора под контролом Вашингтона, оголивши потпуну немоћ регионалних суверенитета пред америчком војном надмоћи.
Ратни фронт на Блиском истоку
Истовремено, америчка спољна политика довела је свет на ивицу енергетског колапса кроз директан оружани сукоб са Ираном. Међусобни оружани окршаји трају већ више месеци и, мада је тренутно на снази крхко примирје, сукоб је изазвао дуготрајно затварање стратешки важног Ормуског мореуза.
Овај масовни прекид токова нафте није само дестабилизовао светску економију већ је показао и спремност Вашингтона да води велике конвенционалне ратове како би зауставио „нуклеарни програм Техерана“ и обезбедио сопствену хегемонију, занемарујући сваки принцип исламског самоопредељења и регионалног противљења.
Демонтажа послератне равнотеже
Ова опасна подударност политике силе — у којој Русија разара европску стабилност, а Сједињене Државе се војно уплићу на Карибима и у Персијском заливу — смртно рањава међународни правни поредак успостављен након Другог светског рата.
Организација Уједињених нација настала је на непоколебљивом принципу суверене једнакости држава и немешања у њихове унутрашње послове. Током Хладног рата велике силе безусловно се јесу мешале у трећим земљама, али су то углавном чиниле прикривено, путем тајних обавештајних операција или тражећи формална међународноправна оправдања, због политичке цене коју је носила светска осуда.
Данас је та дипломатска уздржаност нестала. Отворени војни упад у Венецуели, директан сукоб са Ираном и територијалне анексије у Украјини показују да велике силе више не осећају потребу да скривају своје империјалне тежње.
Колумбија на раскршћу новог поретка
Управо у овом бурном глобалном контексту треба тумачити Трампову подршку Де ла Еспријељи уочи другог круга избора 21. јуна. Док десничарски кандидат захваљује на том мешању тврдећи да је влада Сједињених Држава кључни савезник у борби против криминала, одлазећи председник Густаво Петро и кандидат Историјског пакта Иван Сепеда осуђују овај чин као неприхватљиву колонијалну увреду.
Стварна опасност са којом се суочавају Колумбија и Латинска Америка у целини превазилази националне границе. Нормализација политичког и војног транснационалног интервенционизма вуче нас ка опасном и тешко управљивом светском поретку, историјском назадовању у којем су гласачке кутије и народно самоопредељење земаља у развоју подређени вољи, интересима и оружју геополитичких џинова планете. Међународно право поново је замењено законом јачега.
Аутор је психолог, еколошки активиста и бивши руководилац Зелене партије у департману Мета. Некадашњи припадник покрета М-19 и више од четрдесет година активан у левичарском покрету. Пише поезију и приповетке, а бавио се и описивањем трагедије деце у рату.
