Док се у геополитичким анализама све чешће расправља о Јужној Америци као потенцијалном „сигурном уточишту“ у случају глобалног сукоба, конкретни потези на терену — од спорних пројеката попут Ваманија и куповине земљишта у Патагонији, до формирања такозваног „Штита Америкā“ — отварају питање да ли регион заправо преузима непотребан ризик.
Колумбија је једина „безбедна“ јужноамеричка земља која истовремено има унутрашњи сукоб и активну трговину дрогом: ако Вамани наратив позиционира регион као „уточиште“, да ли то ствара когнитивну дисонанцу за Колумбију и може ли се модел прилагодити колумбијским условима (департмани Нарињо, Каука)?
На питање Два Југа одговара адвокат Борис Кабрера Силва:
— По мом мишљењу, пројекти попут Ваманија или масовне куповине земље од стране израелских циониста у Патагонији, као и покушаји добијања нафтних уговора у Ушуаји, наспрам острваца и острвских територија у рукама Британаца које Аргентина истовремено потражује — у случају глобалног сукоба неће урадити ништа друго осим што ће управо на ту територију привући нуклеарне ударе или нуклеарне нападе.
И то практично без икаквог разлога, јер одатле не долази никаква претња по Русију, Кину или Иран.
Дакле, пројекти попут овог теже томе да те области претворе у војне мете, привлачећи управо тај ХИПОТЕТИЧКИ НУКЛЕАРНИ НАПАД који иначе не би имао никакво оправдање.
У случају Колумбије, колико је мени познато, никоме није пала на памет таква лудост.
С друге стране, читава та конструкција око господина Милеја и чувени „Штит Америкā“ могу се урушити са међуизборима у САД, где ће Трамп с апсолутном сигурношћу срамно изгубити — како изборе за Представнички дом и Сенат, тако и гувернерска места која су такође у игри.
Када Трамп оде, пашће и Милеј, а с њим ће пасти и чувени „Штит Америкā“ од 19 земаља.
Тако да мислим да нема смисла чак ни постављати то питање.
Серимедо потпуно разбија диктатуре прерушене у гласове, наметнуте путем вештачке интелигенције, управо израелских програма с ботовима итд.
