Dok se u geopolitičkim analizama sve češće raspravlja o Južnoj Americi kao potencijalnom „sigurnom utočištu“ u slučaju globalnog sukoba, konkretni potezi na terenu — od spornih projekata poput Vamanija i kupovine zemljišta u Patagoniji, do formiranja takozvanog „Štita Amerikā“ — otvaraju pitanje da li region zapravo preuzima nepotreban rizik.
Kolumbija je jedina „bezbedna“ južnoamerička zemlja koja istovremeno ima unutrašnji sukob i aktivnu trgovinu drogom: ako Vamani narativ pozicionira region kao „utočište“, da li to stvara kognitivnu disonancu za Kolumbiju i može li se model prilagoditi kolumbijskim uslovima (departmani Narinjo, Kauka)?
Na pitanje Dva Juga odgovara advokat Boris Kabrera Silva:
— Po mom mišljenju, projekti poput Vamanija ili masovne kupovine zemlje od strane izraelskih cionista u Patagoniji, kao i pokušaji dobijanja naftnih ugovora u Ušuaji, naspram ostrvaca i ostrvskih teritorija u rukama Britanaca koje Argentina istovremeno potražuje — u slučaju globalnog sukoba neće uraditi ništa drugo osim što će upravo na tu teritoriju privući nuklearne udare ili nuklearne napade.
I to praktično bez ikakvog razloga, jer odatle ne dolazi nikakva pretnja po Rusiju, Kinu ili Iran.
Dakle, projekti poput ovog teže tome da te oblasti pretvore u vojne mete, privlačeći upravo taj HIPOTETIČKI NUKLEARNI NAPAD koji inače ne bi imao nikakvo opravdanje.
U slučaju Kolumbije, koliko je meni poznato, nikome nije pala na pamet takva ludost.
S druge strane, čitava ta konstrukcija oko gospodina Mileja i čuveni „Štit Amerikā“ mogu se urušiti sa međuizborima u SAD, gde će Tramp s apsolutnom sigurnošću sramno izgubiti — kako izbore za Predstavnički dom i Senat, tako i guvernerska mesta koja su takođe u igri.
Kada Tramp ode, pašće i Milej, a s njim će pasti i čuveni „Štit Amerikā“ od 19 zemalja.
Tako da mislim da nema smisla čak ni postavljati to pitanje.
Serimedo potpuno razbija diktature prerušene u glasove, nametnute putem veštačke inteligencije, upravo izraelskih programa s botovima itd.
