Izdani u Bolivijskim Andima su pod hroničnim vodnim stresom: ako se ponovi presedan Vamanija (privatizacija izvora vode u argentinskim Prekordiljerima), kolika je „nosivost“ bolivijske visoravni i ko će regulisati prekograničnu vodnu ravnotežu?
Pitanje održivog korišćenja vode na bolivijskom Altiplanu postaje posebno osetljivo kada se razmatraju projekti velikih privatnih utočišta i drugih oblika pojačanog korišćenja vodnih resursa. U izjavi za Dva Juga, bolivijski ekonomista Rikardo Alonzo ukazuje da se raspoloživost i održivost vode ne mogu procenjivati jednom jedinstvenom merom za čitavu visoravan, već da je neophodna analiza svake izdani ponaosob:
Ne postoji danas jedna jedinstvena, naučno odbranjiva brojka za „nosivost“ bolivijske visoravni, odnosno Altiplana. Ta nosivost morala bi da se procenjuje izdan po izdan, uzimajući u obzir efektivno punjenje, skladištenje, stope crpljenja, zavisnost od močvarnih područja (bofedales) i slatina (salares), ljudskih i rudarskih potreba, kao i klimatskih scenarija.
Stoga bi bilo posebno problematično primeniti model intenzivnog privatnog prisvajanja ili kontrole vodnih izvora. Sâm bolivijski Ustav površinske i podzemne vode opredeljuje kao ograničene, ranjive i strateške resurse, zabranjuje njihovo privatno prisvajanje i utvrđuje da voda za život ima prednost nad drugim oblicima korišćenja.
Osim toga, problem se ne završava na državnoj granici. Bolivija i Peru već zajednički upravljaju sistemom Titikaka-Desaguadero-Pupo-Koipasa (TDPS), a 2026. godine započeli su novu fazu saradnje radi poboljšanja dostupnosti vode, njenog kvaliteta i upravljanja vodnim resursima. Sa Čileom je Bolivija u julu 2026. postigla dogovor da se krene ka uspostavljanju trajnog dvostranog mehanizma za prekogranične slivove.
Prema tome, kada je reč o projektu velikih privatnih utočišta, suštinsko pitanje je kolika je održiva količina zahvatanja vode iz izdani bez iscrpljivanja zaliha ili tokova, ili ugrožavanja močvara i prava trećih lica. Utvrđivanje ovoga je odgovornost bolivijske države, a tamo gde se vodni sistemi dele — dvonacionalnih mehanizama upravljanja, praćenja i raspodele vode, a ne stvar jednostrane odluke vlasnika ili investitora.
