Издани у Боливијским Андима су под хроничним водним стресом: ако се понови преседан Ваманија (приватизација извора воде у аргентинским Прекордиљерима), колика је „носивост“ боливијске висоравни и ко ће регулисати прекограничну водну равнотежу?
Питање одрживог коришћења воде на боливијском Алтиплану постаје посебно осетљиво када се разматрају пројекти великих приватних уточишта и других облика појачаног коришћења водних ресурса. У изјави за Два Југа, боливијски економиста Рикардо Алонзо указује да се расположивост и одрживост воде не могу процењивати једном јединственом мером за читаву висораван, већ да је неопходна анализа сваке издани понаособ:
Не постоји данас једна јединствена, научно одбрањива бројка за „носивост“ боливијске висоравни, односно Алтиплана. Та носивост морала би да се процењује издан по издан, узимајући у обзир ефективно пуњење, складиштење, стопе црпљења, зависност од мочварних подручја (bofedales) и слатина (salares), људских и рударских потреба, као и климатских сценарија.
Стога би било посебно проблематично применити модел интензивног приватног присвајања или контроле водних извора. Сâм боливијски Устав површинске и подземне воде опредељује као ограничене, рањиве и стратешке ресурсе, забрањује њихово приватно присвајање и утврђује да вода за живот има предност над другим облицима коришћења.
Осим тога, проблем се не завршава на државној граници. Боливија и Перу већ заједнички управљају системом Титикака-Десагуадеро-Пупо-Коипаса (TDPS), а 2026. године започели су нову фазу сарадње ради побољшања доступности воде, њеног квалитета и управљања водним ресурсима. Са Чилеом је Боливија у јулу 2026. постигла договор да се крене ка успостављању трајног двостраног механизма за прекограничне сливове.
Према томе, када је реч о пројекту великих приватних уточишта, суштинско питање је колика је одржива количина захватања воде из издани без исцрпљивања залиха или токова, или угрожавања мочвара и права трећих лица. Утврђивање овога је одговорност боливијске државе, а тамо где се водни системи деле — двонационалних механизама управљања, праћења и расподеле воде, а не ствар једностране одлуке власника или инвеститора.
