Kanadska novinarka, spisateljica i aktivistkinja Naomi Klajn, autorka velikog broja članaka i zanimljivih dela o političkim temama, napisala je knjigu „Doktrina šoka“ 2007. godine.
Knjiga „Doktrina šoka“ izlaže da su neoliberalne ekonomske politike (Miltona Fridmana i Čikaške ekonomske škole) uspele da se uspostave putem uticaja na socijalnu psihologiju izazvanih katastrofama ili vanrednim okolnostima. To dovodi do toga da se, usled opšteg šoka i straha, mogu nametnuti nepopularne socijalne, političke i ekonomske reforme.
Na Bliskom istoku
Sa geopolitičke tačke gledišta, doktrinu šoka možemo uočiti u ratovima izazvanim radi stvaranja haosa i preuzimanja prirodnih resursa. Kao primer pamtimo rat u Iraku (od 2003. do 2011. godine), gde su tobože proizvodili hemijska oružja, što je dovelo do žestoke intervencije SAD pod izgovorom borbe protiv terorizma. To je prouzrokovalo slom iračke privrede, naftne proizvodnje, oštećenje infrastrukture i društvenog tkiva, da bi zatim SAD preuzele naftna polja i ugovore za obnovu infrastrukture.
U Latinskoj Americi
Međunarodnim neoliberalnim šokom u Latinskoj Americi uspešno su stavljena pod kontrolu prirodna bogatstva poput nafte, srebra, cinka, bakra, kaučuka, drveta, šećera; zatim strateške rute (Panamski kanal), obezbeđena je jeftina radna snaga, osvojena su potrošačka tržišta i učvršćeno gospodarenje nad holdinzima — metod modernog robovlasništva.
U Južnoj Americi, zalihe vode, nafte i litijuma postaju strateški cilj transnacionalnih kompanija sa geopolitičkom moćju; naš region je oduvek bio izvor resursa i sirovina za svetsku industriju.
Istorijski su se dešavale razne vrste „šokova“, kao na primer: rušenje socijalno orijentisanih vlada, atentati na visoke zvaničnike, trgovinske i ekonomske blokade, izazvani ratovi i pandemije — sve sa ciljem da se izazovu haos, strah i smutnja kod stanovništva.
U Ekvadoru
Danas je svetu potrebna nova sirovina za tehnološki i ekonomski razvoj. Naša zemlja, Ekvador, nalazi se u „Litijumskom trouglu“ (zajedno sa drugim zemljama kao što su Bolivija, Čile, Argentina i Peru), gde se nalazi 85% svetskih zaliha.
Ovaj mineral je tražen za proizvodnju baterija, kako za komunikacionu opremu, tako i za rastuću autonomnu automobilsku industriju. To čini Ekvador metom za primenu doktrine šoka, uz podršku neoliberalnih vlada i hegemonističke štampe.
Želeo bih naglasiti da smatram kako je pandemija kovida-19 bila šok od kog su korist imale transnacionalne farmaceutske kompanije.
Unutrašnji rat protiv kriminalnih grupa (označenih kao terorističke), koji je proglasio sadašnji predsednik Ekvadora, služi za primenu doktrine šoka i omogućavanje stranog vojnog mešanja, čiji su holdinzi glavni dobitnici. Ekonomska prilagođavanja, sa poreskim opterećenjem stanovništva, sprovode se u korist finansijskih holdinga (banaka i MMF-a).
Navodno zauzimanje televizijskog kanala u gradu Gvajakilu od strane kriminalnih grupa kasnije se ispostavilo kao netačno i potvrđeno je da je to bila medijska montaža za izazivanje haosa i opšte histerije. Sve to kako bi sadašnja vlada mogla da donese antinarodne mere, poput povećanja PDV-a (poreza na dodatu vrednost, sa 12% na 15%), tobože radi borbe protiv terorizma, a zapravo radi ispunjavanja zahteva MMF-a.
Domaća proizvodnja
Vredi napomenuti da ova ekonomska prilagođavanja, poput povećanja PDV-a, ne utiču na velike proizvodne i/ili trgovinske lance, jer oni ovaj porez prebacuju na krajnjeg potrošača — većinu stanovništva.
Poresko breme neposredno utiče na potrošače srednje klase, a još više slojeve s oskudnim prihodima, oduzimajući im platežnu moć i ograničavajući njihovu kupovinu strogo na ono što je neophodno za preživljavanje.
Činjenica je da „Doktrina šoka“ na kraju zadaje težak udarac domaćoj proizvodnji, maloj i srednjoj industriji (42% preduzeća), porodičnim preduzećima (85% radno aktivnog stanovništva) i poljoprivrednom sektoru (9% BDP-a).
Opšti strah koji nastaje kao posledica doktrine šoka primorava mala i srednja preduzeća da obustave rad, što dovodi do otkaza, neispunjavanja obaveza prema poveriocima, a država gubi jedan od glavnih izvora prihoda po osnovu naplate poreza.
Šta uraditi povodom ovog institucionalnog, ekonomskog, socijalnog i psihološkog haosa?
Moramo obrazovati stanovništvo, usmeriti ga ka istraživanju i političkoj analizi bez ostrašćenosti, prevaspitavati ga u duhu etičkih vrednosti i ljubavi prema sopstvenoj kulturi, te mu probuditi ljubav prema domovini.
Takođe nam je hitno potrebna socijalno orijentisana vlada koja će ulagati u zdravstvo, obrazovanje i javne radove — što pokreće ekonomiju — i koja će nam, pre svega, vratiti suverenitet i nacionalno dostojanstvo.
Izvor: Pedro Pablo Hihon
