Muzej sakralne umetnosti otvorio je vrata svoje druge privremene izložbe ove godine — Grčki mitovi: Od helenizma do neoklasicizma, postavke koja javnosti predstavlja izbor arheoloških originala iz privatne zbirke Nikolasa Latureta Boa.
Reč je o predmetima s preko dva milenijuma istorije, koji su decenijama bili u privatnim kolekcijama, a sada se po prvi put mogu videti u Paragvaju.
U razgovoru za „Ultima ora“ (Última Hora), muzeolog Luis Lataza, kustos izložbe, objasnio je da ova postavka predstavlja izuzetnu priliku za pristup baštini koju je praktično nemoguće pronaći u ovoj zemlji.
„Ovo je privremena izložba koja prikazuje, makar i malim delom, baštinu iz privatne kolekcije vlasnika muzeja. Izložena je samo tokom zimskog raspusta i možda je posle toga više nikada nećemo videti“ — istakao je on.
Lataza je naglasio da se među izloženim predmetima nalaze etrurska arheološka dela, pompejske freske i predmeti iz grčkog sveta koji omogućavaju razumevanje porekla jedne od najuticajnijih kulturnih tradicija Zapada.
Izvan mitologije
Iako su danas olimpski bogovi i grčki heroji deo filmova, video-igara i serija, stručnjak podseća da su ove priče nastale kao deo religije koja je oblikovala veliki deo zapadne misli.
„Napravili smo ikonografski izbor grčkih mitova kako bismo prikazali kako su se razvijali — od potpuno religijskog konteksta do toga da postanu priče koje danas upotrebljavamo kao fantastiku“ — objasnio je on.
Izložba teži upravo tome da vaspostavi taj istorijski put kroz arheološke originale, objašnjajne makete i nastavna sredstva koja pomažu da se razume kako su te priče prošle kroz antiku, renesansu, barok i neoklasicizam, sve do naših dana.
Most sa Paragvajem
Jedan od najupečatljivijih aspekata izložbe jeste veza koju ona uspostavlja između klasične umetnosti i hispano-gvarani baštine pohranjene u Muzeju sakralne umetnosti.
Prema rečima Lataze, razumevanje religijskog porekla grčkih mitova takođe omogućava da se na drugačiji način vrednuje 97 hispano-gvarani baroknih skulptura koje su deo stalne postavke muzeja.
„Ove izložbe uvek imaju za cilj da istaknu vrednost baštine koju imamo u Muzeju sakralne umetnosti. Kako grčki mitovi, tako i naša hispano-gvarani umetnost potiču iz istog religijskog izvora“ — kaže on.
Izložba prikazuje kako se klasična umetnost preporodila vekovima kasnije tokom renesanse i neoklasicizma, do te mere da utiče na religijske prikaze nastale u nekadašnjim jezuitskim misijama.
Učiti, a ne samo gledati
Za muzeologa, jedna od najvećih prednosti ove ponude jeste njen obrazovni pristup. „Muzej nije samo mesto za gledanje. On je, po određenju, mesto za učenje. Ako ne objasnimo ono što prikazujemo, ljudi će teško moći da kako treba ocene tu baštinu“.
„Bez napuštanja Paragvaja, javnost se može upoznati s arheološkim predmetima koji ne postoje u drugim zbirkama u zemlji i, pre svega, razumeti kako su grčki mitovi na kraju uticali na naš način razmišljanja, na filosofiju, nauku, umetnost i veliki deo kulture koju danas poznajemo“ — zaključio je on.
„Ove izložbe uvek imaju za cilj da istaknu vrednost baštine koju imamo u Muzeju sakralne umetnosti“.
Luis Lataza, muzeolog
Izvor: Última Hora
