Prestaćemo da postojimo. Nećemo biti čak ni narod u rasejanju, kao što su neki drugi narodi sveta koji, čuvajući svoje zajedničko sećanje, ostaju ujedinjeni oko zajedničkih ciljeva koji im omogućavaju da opstanu kao narod. Primera ima mnogo, od Kurda do razorenih Palestinaca, od Saharavija do Cigana — to su narodi koji su sačuvali svoje običaje i zajedničku kulturu.
NAŠA ISTORIJA
Mi, Argentinci, bili smo Otadžbinom pre nego što postasmo Argentinom. Kao zajednice razvijali smo se još od 1570. godine, počev od „Majke gradova“ — Santijago del Estera. Njegovi stanovnici su još od tada Santijažani i funkcionišu kao zajednica, kako u svom pamćenju, tako i u svom identitetu. Zajednica je ono što određuje narod; to je ono „biti ukorenjen“ Rodolfa Kuša, duboko opisanog u delu Duboka Amerika, u sklopu poziva na obnovu Velike Otadžbine, koja nikada nije smela prestati da postoji.
DEKOLONIZACIONE BORBE
Usledilo je vreme borbi za dekolonizaciju, praćeno dugim oslobodilačkim bitkama koje potresahu našu istoriju, sa usponima i padovima, zavisno od toga čiji interesi u pojedinim razdobljima preovladavahu. Bilo je epoha u kojima preovlađivahu oligarhijske elite potčinjene imperijalnoj sili, ali i perioda u kojima su narodni interesi bili predstavljeni vlašću svoga vremena — od Morena, Saavedre, San Martina, Belgrana, Kasteljija, Monteaguda, Dorega, Huana Manuela de Rosasa, preko Irigojena i Perona, pa sve do Nestora i Kristine Kiršner.
PRISVAJANJE ISTORIJSKOG NARATIVA
Ti procesi uvek su bivali poraženi istrebljenjem, izgnanstvom ili smrću u bratoubilačkim ratovima, ili nametnutim tumačenjem neprijatelja, naročito mitrizmom, koji je i danas prisutan. On borbu naroda predstavlja kao „varvarstvo“, njene nosioce naziva „populistima“, „teroristima“, „komunistima“ i drugim oznakama koje služe da se učvrsti crno-bela podela na ljubav i mržnju, rasistička i u službi kolonizatorskog neprijatelja, kao jedini dozvoljeni oblik političkog izražavanja, dok se istovremeno ponižavaju pojmovi Otadžbine i Naroda.
DOMINANTNA KULTURA
Više nećemo biti Narod. Bićemo samo „ljudi“, „stanovništvo“, „pojedinci“ u rasutoj masi, bez sposobnosti da se okupimo oko zajedničkog cilja, samo svedoci istorije koja će, kao i danas, biti istorija spaljene zemlje, pljačke i otuđivanja u korist stranaca, podređene interesima kolonijalne vlasti. Taj neprijatelj danas ima svoje predstavnike u Sjedinjenim Američkim Državama, Izraelu, Velikoj Britaniji i NATO-u, koji, kroz pažljivo osmišljenu kolonijalnu strategiju, nastoje — i uspevaju — Argentinu pretvoriti u sopstveni prostor za slučaj budućeg globalnog sukoba, zbog važnosti njenih dvookeanskih prolaza, antarktičke projekcije, kao i njenih resursa i prirodnih bogatstava, što je prvenstveni cilj njihove ekspanzije.
OTADžBINA U OPASNOSTI
Kada se Otadžbina izgubi u lavirintu makroekonomskih objašnjenja, u navodnim blagodetima „prelivanja bogatstva“ finansijskih krugova koje nikada ne stiže do naroda, s istovremenom rasprodajom nacionalne imovine — od naučnih i tehnoloških dostignuća do preduzeća koja grade suverenitet – Argentina kakvu poznajemo prestaće da postoji.
KOLONIZACIJA U TOKU
Ovakav razvoj događaja objašnjiv je samo sve izraženijim procesom kolonizacije, koji nailazi samo na čvrst, ali izolovan otpor pojedinih sektora i rukovodstva koje ne uspeva da dovede u pitanje sistem u njegovoj strukturnoj moći, posebno finansijskoj i pravosudnoj, koja, štaviše, drži u zatvoru i narodne predstavnike, kako bi zastrašila buduće naraštaje i nametnula im društveno ponašanje podređeno diktatu neprijatelja.
To vidimo na primerima Kristine, De Vida i Milagra u našoj zemlji, ali se isto ponavlja širom Latinske Amerike — sa Kastiljom u Peruu i Glasom u Ekvadoru, a ranije i sa Lulom. To pokazuje imperijalnu politiku koju Sjedinjene Američke Države sprovode putem lawfare-a — političkog progona narodnih vođa zloupotrebom i stavljanjem pravosudnih sistema pojedinih država u svoju službu.
CILJEVI: IDENTITET I PAMĆENJE
Da bi se proces kolonizacije učvrstio, neprijatelj najpre mora izbrisati identitet — taj genom u subjektivnosti naroda, izgrađen porodičnim usmenim predanjem i prvim godinama socijalizacije, kako u školi tako i u kraju u kome se odrasta. To su elementi koji omogućavaju jačanje novih američkih identiteta, nastalih sinkretizmom starosedelačkih naroda, zamba, mulata, crnaca, kreola i doseljenika, kao potpunog izraza Velike Otadžbine, povezane jezikom, istorijom i borbom.
Kolonizatorskom neprijatelju takođe je neophodno uništiti zajedničko pamćenje naroda, kao temelj zajedničkih težnji. To pokušava postići tako što novim pokoljenjima nameće tuđe obrasce ponašanja kao da su sopstveni, a ona ih prihvataju kao prirodne. Reč je o običajima, pravima, konvencijama, kodeksima i tuđim modelima ponašanja, koja našim očevima i dedovima nikada ne bi pala na pamet — ne zbog naraštajskih razlika, već zato što predstavljaju nametanje i ponižavanje nacionalne kulture.
PROCES BORBE
To nije naraštajski jaz niti nedostatak opštenja sa mladima, čega je oduvek bilo, već osmišljeno delovanje sa jasnim ciljem da se proizvede društvena dijaspora, prihvatanje uvezenih obrazaca ponašanja i podražavanje tuđim narativima koji omalovažavaju sopstveno nasleđe kao kulturni otpad, prihvatajući udaljene ikone na tuđim jezicima — od muzike i umetnosti, preko sporta, do filmova — što dovodi do postepene dekonstrukcije nacionalne kulture s posledičnim prezirom prema sopstvenom.
Ta kulturna bitka odražava se i u političkoj borbi za vlast, jer je to polje na kome se odlučuje o ekonomskoj, društvenoj, institucionalnoj i pravnoj prevlasti. Kada tim poljima ovlada neprijatelj, dolazi do nacionalne kapitulacije, kakvu mi, Argentinci, upravo proživljavamo.
RODOLJUBLJE KAO ZASTAVA
Zadatak što nam predstoji jeste da obnovimo patriotizam kao način izgradnje Organizovane zajednice, sa jasnim načelima koja će omogućiti da se narodu ove okolnosti predoče. To mora biti učinjeno u okviru složenog sveta, geopolitički uzburkanog, u dobu velikih istorijskih promena koje označavaju početak nove svetske epohe, ali i nove etape za našu zemlju, u duhu Velike Otadžbine — našeg zajedničkog prostora za izgradnju budućnosti. To je pravo naroda da, bez spoljnih uticaja, ucena, blokada, invazija ili drugih pretnji, samostalno gradi svoje nove puteve, vođen idealima oslobođenja, suvereniteta i socijalne pravde.
Autonomni grad Buenos Ajres (CABA), 16. jul 2026.
BIBLIOGRAFIJA
- Norberto Galasso: Historia de la Argentina Ed. COLIHUE
- Walter Formento: Geopolítica de la Crisis Económica Mundial Ed. FABRO
- Fermín Chávez: Alpargatas y Libros Ed. Theoría
