Koja je svrha zakona o zaštiti privatne svojine što ga razmatra Senat? Da li njegovo usvajanje zaista može izazvati rasprodaju zemlje strancima?
Ovo pitanje za čitaoce „Dva Juga“ razjašnjava sociolog, novinar i istraživač Horhe Elbaum.
Pokušaću da ukratko uopštim suštinu.
Do danas je na snazi zakon koji predviđa da stranci mogu kupiti samo prilično mali procenat zemljišta, i još manji kada je reč o pograničnim područjima. To je zakon usvojen 2008. godine, ako se ne varam, u vreme predsednice Kristine Fernandez de Kiršner.
Ono što Milej sada želi uraditi — a što nema veliku podršku, jer je ovo već treći put da ne uspeva dobiti potrebne glasove za razmatranje u Senatu — jeste da ukine ograničenja na kupovinu zemljišta od strane stranaca.
To je, sasvim logično, izazvalo kritike onih što smatraju da bi, naročito kada je reč o pograničnim područjima, gde bi se zemljište moglo kupovati s obe strane granice — recimo prema Paragvaju, Brazilu, Urugvaju, Čileu i drugim susednim državama — takva mogućnost mogla dovesti do ugrožavanja nacionalnog suvereniteta. Zbog toga postoji snažan otpor, čak i među koalicionim partnerima same vlade, pa ovaj predlog nije ni uzet u razmatranje.
U suštini, ono što Milej pokušava jeste da odgovori na zahteve Pitera Tila i još nekih ljudi koji žele kupovati zemlju. Po mom mišljenju, kao i po mišljenju mnogih drugih, to predstavlja opasnost od otuđenja suvereniteta, pa se nadamo da se to neće usvojiti. U stvarnosti, reč je o inostranim zahtevima kakve, na primer, čak ni Sjedinjene Američke Države ne dozvoljavaju u svojoj zemlji.
Uostalom, poslednjih meseci desila se kupovina više hiljada hektara zemlje od strane emira Katara. To je učinjeno preko jednog posrednika iz pokrajine Santa Fe, što je izazvalo veliki skandal u Argentini. Naime, stranci zemlju često ne kupuju neposredno, već to čine preko posrednika ili lažnih vlasnika, kako mi to ovde kažemo.
