Predsednički izbori u Peruu 2026. godine bili su istorijski izbori. Zašto istorijski? Zato što se prvi put dogodilo da postoji toliko političkih stranaka i predsedničkih kandidata — više od 30 kandidata za predsednika — a levica je podeljenija nego ikada ranije.
Takođe, prvi put posle tri decenije vraćeni su izbori za Senat i Predstavnički dom. Izborni listić je izgledao kao čaršav, tako da su mnogi Peruanci bili zbunjeni prilikom glasanja. Ako pogledate rezultate, broj nevažećih listića zajedno s apstinencijom bio je veći nego što se očekivalo. To je bilo veoma izraženo.
Mislim da se ne može poreći da postoji duboka podela u zemlji. Videli smo da su na jugu i u jednom manjem delu severa ljudi glasali za predstavnike Pedra Kastilja. Zapravo, glasali su za samog Pedra Kastilja, za šešir kao simbol, za „šešir koji hoda“, jer je Roberto Sančez, nacionalno gledano, prilično nepoznata ličnost, iako je bio kongresmen. Ljudi su glasali vođeni osećanjem koje predstavlja Pedro Kastiljo.
Na severu i u centralnom delu zemlje glasovi su uglavnom otišli gospođi Keiko Fuhimori. Istovremeno, veliki delovi levice su pretrpeli poraz, uključujući i Peru Libre, koji je u svom nekadašnjem uporištu, u regionu Hunin, doživeo potpuno odbacivanje i ostao na oko 100.000 glasova, iako je upravo ta stranka na prethodnim izborima dovela Pedra Kastilja na vlast.
Po mom mišljenju, izbori 2026. bili su veoma obeleženi podelama. I ne mislim da je glas bio dat levici kao takvoj, niti desnici, naročito u dubokom Peruu. Na jugu, koji je uvek bio pogođen represijom i zloupotrebama, građani su danas uputili kazneni glas čitavom sistemu, ali i jednom delu levice koju ne predstavlja Vladimir Seron, kao i strankama Vanseremos, stranci Lopesa Čaa, Belmondu, Popiju Oliveiri i svima onima koji su nosili napredne levičarske zastave.
Taj glas otišao je onome što već nazvah „šeširom koji hoda“, a što danas predstavlja politički naslednik Pedra Kastilja — Roberto Sančez.
Mislim da će u Peruu postojati dve priče. Posle mnogo godina, nakon 12. aprila, pojavio se jedan napredni lider — nazovimo ga tako — a to je Pedro Kastiljo. Danas on okuplja napredne sektore dubokog Perua, Lime i drugih delova zemlje, što se ranije nije dešavalo.
Mnogi politički sektori nisu priznavali vođstvo Pedra Kastilja i upravo zbog toga je na predsedničkim izborima bilo više od sedam ili osam levičarskih stranaka, od kojih je svaka istakla sopstvenog kandidata umesto da nastupe zajedno protiv sistema.
Mislim da su ljudi iz dubine Perua umorni od zloupotrebljavajućeg neoliberalnog sistema koji proganja narode juga i ignoriše predloge, projekte i borbe koje vode Kahamarka, Ajakučo, Puno, Arekipa, Uankavelika i drugi krajevi. To su narodi sa snažnom tradicijom otpora, a danas su svojim kaznenim glasom pokazali da se ne slažu sa postojećim sistemom.
Danas su vodeće nacionalne agencije za ispitivanje javnog mnjenja potpuno osramoćene i diskreditovane. Zajedno sa velikim medijima, tokom ovih izbora pokušavale su da nametnu kandidate oligarhije i do poslednjeg trenutka su ignorisale raspoloženje naroda.
Videli smo kako su agencije Datum, Ipsos i druge danas morale da se izvinjavaju peruanskoj javnosti zbog svojih „grešaka“, koje su u stvarnosti predstavljale pokušaj da se građani dovedu u zabludu predstavljanjem kandidata koje duboki Peru ne podržava. Sprovodile su ankete samo u određenim delovima Lime, pre svega među srednjom klasom, a nisu ozbiljno istraživale raspoloženje na severu, u centru, na jugu i u amazonskom delu Perua, gde postoji potpuno drugačije viđenje politike od onoga koje ima jedan deo Lime.
Zato mislim da danas te agencije žanju prezir i odbacivanje širom zemlje. Jasno je da će one uvek istavljati svoje gospodare, one koji plaćaju njihova istraživanja — a to su pre svega predstavnici oligarhije.
Postoji i velika zabrinutost nakon izbora od 12. aprila, posebno zato što mnogi birački odbori u Limi, gde se nalazi najveći broj glasača, nisu otvorili birališta na vreme. Neki su počeli sa radom tek posle podneva.
Ne možemo zatvarati oči pred činjenicom da u pojedinim slučajevima Lopez Alijaga ima osnova za svoje tvrdnje, jer je reč o mestima gde je ranije imao značajnu podršku, a sada su se pojavile nepravilnosti. Zbog toga je Korbeto podneo ostavku. Te sumnje su i dalje prisutne i deo peruanskog društva sa velikom zabrinutošću posmatra sve što se dogodilo.
Ne može se poricati da postoji rasprava o izbornim prevarama i spornim situacijama.
U ovoj drugoj izbornoj rundi vidimo kako i fuhimoristički blok i blok OJP-a raspoređuju svoje političke snage. Na levici vidimo da Zajedno za Peru obrazuje veliki savez sa različitim levičarskim strankama. Vanseremos se pridružio tom naporu koji predvodi bivši kongresmen Giljermo Bermeho.
U tom bloku nalaze se i Nuevo Peru pod vođstvom Veronike Mendoze, Partija radnika i preduzetnika, Komunistička partija, Patrija Roha i drugi. Vidimo da se pridružuju i ličnosti kao što su Lopez Čao, Rikardo Belmont i drugi koji simpatišu progresivni politički tabor.
Lično, smatram važnim i to što su se pridružile ličnosti poput istaknutog peruanskog diplomate Manuela Rodrigeza Kvadrosa, zatim Hozea Domingeza, tužioca u slučaju Odebreht, kao i Pedra Frankea, koji je bio deo prethodne vlade Pedra Kastilja.
I na drugoj strani dešavaju se iznenađenja. Kandidaturu gospođe Keiko Fuhimori podržavaju ličnosti poput Pedra Pabla Kučinskog (PPK), koji je javno najavio podršku Keiko. Takođe smo videli da joj se približava Barnečea iz Aksion Popular, odnosno socijaldemokratski sektor koji je tradicionalno bio u sukobu sa fuhimorizmom.
Među običnim ljudima postoji velika zabrinutost. Oni žele predsednika koji će okončati ogromnu nesigurnost koja je poslednjih godina zahvatila Peru. Zemlja je ušla u duboku bezbednosnu krizu u kojoj su kriminalne organizacije, domaće i međunarodne, preuzele kontrolu nad najsiromašnijim i najnezaštićenijim delovima stanovništva.
Iznude od taksista, vozača kombija, vlasnika malih prodavnica i restorana postale su svakodnevica, kao i ubistva stanovništva. Zbog toga građani sve glasnije traže čvrstu ruku u borbi protiv kriminala.
Takođe se ne može poreći da postoji duboka zabrinutost da bi, ukoliko pobedi Roberto Sančez, zemlja mogla da zapadne u ekonomsku krizu sličnu onoj kroz koju su prošle Venecuela i Bolivija, kao i neke druge države.
Danas u Peru dolazi veliki broj migranata. Vidimo kako mnogi Bolivijci prelaze u Peru, kao i veliki priliv Venecuelanaca. Mnogi od njih govore o ekonomskim krizama koje su, po njihovom mišljenju, izazvale levičarske vlade u njihovim zemljama.
Zbog toga značajan deo peruanskog stanovništva strahuje da bi i Peru mogao da prođe kroz slične teške trenutke i da krene putem ekonomske krize kakvu je imao sredinom osamdesetih godina, 1985. i 1986. Mislim da će upravo to biti jedan od najvažnijih činilaca prilikom donošenja odluka u drugom krugu izbora. Ostaje nada da će Peru krenuti ka boljoj budućnosti i pronaći put ka povoljnijem razvoju.
