Uprkos tome što nije bio kandidat, Evo Morales je ponovo odredio ton izbora u Boliviji. Pobeda dvojca Paz-Lara više govori o slabosti stranaka nego o snazi nove vlasti. Iza obećanja o „kapitalizmu za sve“ nazire se stari savez politike i oligarhije, a budući kurs zemlje lomiće se između BRIKS-a i MMF-a.
Da li su vam rezultati prvog kruga i prolazak u drugi krug Rodriga Paza i Horhea Kiroge bili očekivani, očigledni i najverovatniji? Koji je, po vašem mišljenju, razlog za takav razvoj kampanje svakog od pomenutih kandidata i njihovih grupa podrške?
Mi u Boliviji imamo istoriju sa mnogo izbornih iskustava u kojima ankete uopšte nisu bile bliske rezultatima izbornih procesa. To se dešava već najmanje 20 godina. Obično postoji veliki jaz između onoga što ankete predviđaju i stvarnih rezultata, i usudila bih se da kažem da taj jaz može da iznosi i do 20 procentnih poena.
Tako je bilo na poslednjim izborima 2020. godine, ali se to, koliko pamtim, dešava još od 2002. godine. Dakle, ankete, iako imaju značajan medijski odjek, ne uživaju poverenje biračkog tela.
E sad, da budem iskrena, ja nisam očekivala da će Rodrigo Paz pobediti na izborima. Međutim, sada, osvrnem li se unazad, jasno je da, kada se pitamo ko je bio najpopularniji kandidat na izbornom listiću, to nesumnjivo Edman Lara. To ne znači da je narodna opcija ujedno i napredna ili levičarska, već jednostavno da je narodna, da dolazi iz nacionalnog narodnog bloka.
S druge strane, od Horhea Kiroge jesmo očekivali da će ući u drugi krug, ali pošto razlike u anketama nisu bile velike među vodećim kandidatima, mogli smo čak očekivati i da će Androniko Rodrigez ući u drugi krug. Ali, bili smo u velikoj zabludi.
Šta je zapravo donelo pobedu dvojcu Paz-Lara — njihove političke ideje ili puka popularnost Edmana Lare kao „narodnog“ kandidata?
Da razvijem tvoje drugo pitanje, malo ću proširiti ono što sam već rekla u prvom. Mislim da, iako u Boliviji političke stranke, političke i institucionalne „marke“, nisu jake, ovaj put je PDC izveo jedan za birače vrlo zanimljiv i privlačan dvojac. Niko nije glasao za PDC kao za stranku, već za Rodriga Paza i, konkretno, pre svega za Edmana Laru.
Kao što sam već rekla, Edman Lara je bio najnarodniji kandidat na izborima 17. avgusta. Šta znači „narodan“? To znači da potiče iz narodnog bloka, koji je prepoznat kao takav. Ovaj dvojac je zapravo vrlo uravnotežen u svojoj ambiciji za vlašću.
Rodrigo Paz dolazi iz političke kaste: on ima institucionalno političko iskustvo, bio je odbornik, bio je gradonačelnik, bio je senator, ima više od 55 godina, i dalje simbolizuje neku vrstu obnove, ako hoćete, ali je iz političke kaste. Njegov otac, Haime Paz Zamora, bio je predsednik od 1989. do 1993. godine.
S druge strane, uz njega je Edman Lara, trenutno najpoznatiji autsajder. On predstavlja anti-državu, anti-sistem, anti-korupciju, obnovu političkog sistema. I jedan i drugi zastupaju, polazeći od svoje narodne baze, ideju političke obnove, ali u skladu sa starim idejama.
Oni, recimo, donose ideju „kapitalizma za sve“, obojica se smatraju desničarima, pa opet nastoje odgovoriti na potrebe naroda koje je donela ekonomska kriza naših dana. Govore o sivom tržištu, zelenašima, zakupninama, problemu stanovanja — o temama o kojima drugi kandidati nisu govorili.
Zar ovi izbori nisu najbolji dokaz da su bolivijske stranke u raspadu i da se sve svodi na ličnosti umesto na programe?
U Boliviji su izborne marke, političke stranke, danas u krizi. Kao takve, ne predstavljaju slogu ili jedinstvo volje, već živimo u vrlo personalističkom sistemu. Dakle, stvarni pobednici izbora su Rodrigo Paz i Edman Lara, a ne PDC kao stranka.
Razumem, ipak, da je izbor njihovih kandidata za senatore i poslanike bio vrlo narodnjački: na tim listama ima predstavnika zanatlija, trgovaca, prevoznika, običnih ljudi koji su se kandidovali.
Opet, kada kažem da postoji snažno predstavništvo narodnog nacionalnog bloka, to ne znači nužno da je ono „narodno“ ujedno i napredno. Naprotiv, vidimo da se narodno predstavništvo povezuje s idejama desnice ili barem desnog centra.
Koje interese imaju Samuel Dorija Medina i njegove interesne grupe, uključujući Marsela Klaurea i Luisa Fernanda Kamača, u podršci Rodrigu Pazu? Šta bi mogli tražiti ili dobiti zauzvrat? Koliko je njihova podrška neophodna Rodrigu Pazu u drugom krugu?
Premda je u prvom krugu izborna kampanja Rodriga Paza i Edmana Lare bila vrlo skromna, posle pobede na izborima mnoge privredne i ekonomske grupe su mu prišle. Prvi koji ga je podržao bio je kandidat iz prvog kruga Samuel Dorija Medina, preduzimač koji je imao i podršku drugog velikog preduzetnika, Marsela Klaurea.
To znači da su za drugi krug izbora oba kandidata već našla podršku i od strane ekonomskih grupa i preduzetničkih krugova. Na poslednjem sastanku Rodriga Paza sa predsednikom Luisom Arseom, koji je bio javan, videli smo da ga prati i Gabrijel Espinoza, koji je bio ekonomista u timu Dorija Medine, kao i bivši predsednik dela Baiza grupe, koja pripada Marselu Klaureu.
Jasno je da će se ti interesi kasnije naplatiti ako Rodrigo Paz postane predsednik, i to upravo na način kako preduzetnici obično rade — preko prirodnih resursa Bolivije. Klaure je već izrazio interesovanje da bude deo lanca eksploatacije i industrijalizacije litijuma preko privatnih investicija, što je u suprotnosti sa svim što smo izgradili našom suverenom politikom, naročito od 2013. godine pod vođstvom Eva Moralesa.
Prvi krug izbora pokazao je postojanje jakih grupa podrške Evu Moralesu. Kako mislite da će pobednici prvog kruga, Rodrigo Paz i Horhe Kiroga, postupati prema Evu Moralesu i njegovim pristalicama?
Prvi izborni krug je pokazao da je društveno vođstvo Eva Moralesa, čak i bez učešća na izborima, i dalje snažno i trajno.
Važno je istaći da je broj nevažećih glasova dostigao istorijski rekord — više od 20%. Ako tome dodamo i bele listiće, onda možemo reći da je to bila druga najveća izborna snaga, ako se tako možemo izraziti — ljudi koji su izašli na birališta, ali nisu izabrali nijednog kandidata. Zbog toga su ovi izbori bili osporavani još od početka i biće osporavane i mere sledeće vlade, naročito ako bude sprovodila mere štednje.
Važno je podvući da je Evo Morales i dalje središnja ličnost bolivijske politike i to se nije promenilo, bez obzira na to što ga nije bilo na listiću, ni kao predsedničkog kandidata, ni kao poslanika. Svi kandidati moraju govoriti o njemu, jer se bez toga njihov politički stav ne može razlikovati.
Dakle, i Rodrigo Paz i Horhe Kiroga moraju da se odrede u odnosu na Eva Moralesa. Kiroga to radi jasno, ograđujući se od njega, i ne samo to, već govori da bi ga, ako bi postao predsednik, uhapsio ili čak prognao.
Sa druge strane, Paz i posebno Lara su mnogo obazriviji, jer znaju da deo njihovog biračkog tela pripada nacionalnom narodnom bloku koji poštuje Moralesa ili ima neku vrstu naklonosti prema njemu. Stoga se ne ograđuju tako oštro, ali njihova politika ipak nije što i politika višenacionalne države koju je vodio Evo Morales.
Koje teme, činjenice ili slabosti bi tim Horhea Kiroge mogao koristiti da umanji podršku Rodrigu Pazu i Edmundu Lari među svojim ciljnim grupama?
Horhe Kiroga je optužio Rodriga Paza i Edmana Laru da su bliski Evu Moralesu, što nije tačno. Oni nemaju nikakav kontakt sa njim. Ali Kiroga i njegova prljava kampanja, preko trolova i botova, nastojali su da ih predstave kao njegove saveznike.
U stvarnosti, sve što u Boliviji ima veze sa narodom biva označeno kao „masističko“ (vezano za pokret MAS — Pokret ka socijalizmu). To krije duboke kolonijalne i rasističke predrasude belih neoliberalnih elita.
Koliko je, po vašem mišljenju, tim Rodriga Paza, Edmana Lare i Edgara Moralesa ujedinjen u viđenju budućnosti Bolivije? Da li su interesi njihovih grupa za podršku usklađeni?
Ne mislim da kod Rodriga Paza, Edmana Lare i Edgara Moralesa postoji tako jasno viiđenje budućnosti Bolivije. Ne mislim da oni sami imaju jasnu sliku plana svoje vlade i da znaju šta žele da predstavljaju.
Ipak, stvari koje ističu kao slogane — „kapitalizam za sve“, otvaranje tržišta, ukidanje subvencija — označavaju skretanje bolivijske politike udesno.
Kako mislite da će se odvijati odnosi u Senatu i Predstavničkom domu između poslaničkih grupa HDP-a, saveza „Jedinstvo“ (Medina) i saveza „Sloboda“ (Quiroga)? Da li očekujete preletanje senatora i poslanika ka jednoj od ove tri vodeće snage?
Nemam sumnje da će poslaničke grupe PDC-a, „Jedinstva“ Dorija Medine i „Slobode“ Horhea Kiroge zajedno vladati u Višenacionalnoj zakonodavnoj skupštini.
Zapravo ne znam da li će biti preletanja između ovih vodećih snaga, ali verovatno za tim neće biti potrebe. Svakako će se složiti oko pretežne većine odluka koje treba doneti.
Da li postoji mogućnost da se u mogućnoj vladi Rodriga Paza produže kontakti i ugovori sa zemljama BRIKS-a, kao što su Brazil, Rusija i Kina? Da li su Paz i interesne grupe koje ga podržavaju zainteresovani za saradnju s ovim blokom?
Jedna od razlika između Rodriga Paza i Tuta Kiroge jeste u tome što Kiroga ima više imperijalistički pristup politici. To znači, na primer, da će, ako bude tražio kredite ili finansijsku pomoć, to činiti preko MMF-a. Paz je, međutim, odmah rekao da se ne namerava obraćati MMF-u. To ostavlja mogućnost da, ukoliko Rodrigo Paz postane predsednik, finansiranje ili ulaganja potraži od zemalja poput Brazila, Rusije ili Kine.
Ipak, smatram da je otpor prema svakoj vrsti napredne ili levičarske politike kod oba krila, oba kandidata, vrlo sličan. Stoga mislim da će njihov oprez i nepoverenje prema BRIKS-u, na primer, biti podjednako snažni.
Ne treba praviti veliku razliku između ova dva izborna rešenja: iako jedno deluje rasističkije, kolonijalnije i „belje“, kao Kirogino, a drugo narodnije i nacionalističkije, oba su desničarska i oba dele ekonomske stavove — o smanjenju javne potrošnje, otvaranju tržišta i produbljivanju kapitalističkih modela.
Kanela Krespo je pravnica i članica MAS-IPSP (Pokret ka socijalizmu — politički instrument za suverenitet naroda, predvođen Evom Moralesom).
