Више од педесет установа и културних центара смештених дуж главне авеније у Сантијагу договорило се овог уторка да прошире сарадњу и ускладе своје програме како би ову историјску саобраћајницу претворили у културно средиште, слично онима која постоје у другим престоницама, попут Буенос Ајреса или Мадрида. Музеји, позоришта, библиотеке, биоскопске сале и универзитети основали су Мрежу културне Аламеде, платформу на којој ће објављивати све своје активности како би оживели овај коридор и грађанима понудили целовито културно искуство.
„У свету и граду толико раздробљеном и индивидуалистичком, овај простор окупљања и сарадње је добра вест“ — изјавио је на представљању регионални гувернер Сантијага, Клаудио Орего, нагласивши да иницијатива обједињује на једној платформи целокупну културну понуду Аламеде. Мрежа обухвата 52 институције, међу којима су Centro Cultural Gabriela Mistral, Centro Cultural La Moneda, Cineteca Nacional de Chile, Museo Chileno de Arte Precolombino, Museo Nacional de Bellas Artes de Chile, Museo Violeta Parra и Teatro Nacional Chileno.
Позната у народу као Ла Аламеда, Авенија Либертадор генерал Бернардо О’Хигинс протеже се кроз Сантијаго од истока ка западу у дужини од преко седам километара и била је сведок најважнијих догађаја у земљи, као што су победа опције „не“ на плебисциту који је означио почетак краја диктатуре, Куп Америке 2015. и 2016. године, као и социјални немири 2019. године. Мрежа жели да следи пример њујоршке Музејске миље, Музејског острва у Берлину, Авеније Паулиста у Сао Паулу или Уметничког округа у Буенос Ајресу, а истовремено да подстакне развој трговине, гастрономије и услуга у околини.
„Циљ је да понудимо веома широк спектар активности и олакшамо приступ публици“ — објаснила је извршна директорка Центра Арте Аламеда, Росер Форт. — „Надамо се да ће нас ово учинити једним од најважнијих културних коридора Латинске Америке“ — додао је Габријел Хекер из Културног центра Ла Монеда.
Покретање иницијативе поклапа се са полемиком око политике штедње нове владе Хозеа Антонија Каста. Министарство културе, уметности и наслеђа је ресор са највећим смањењем средстава — око 10 одсто буџета — што је изазвало незадовољство у уметничким круговима. Мрежа је настала и само неколико недеља након што је влада отказала радове на проширењу ГАМ-а, који се сматра главним културним центром у земљи, правдајући то недостатком финансијских средстава.
„Култура није роба широке потрошње, већ право грађана. Градови који је подстичу, чувају и штите јесу бољи градови“ — закључио је Орего.
Извор: MercoPress
