Rasprava o navodnom norveškom finansiranju organizacija Lafkenče u Čileu otvorila je šira pitanja odnosa između ekonomskih interesa, zaštite životne sredine i prava autohtonih zajednica. U zemlji u kojoj industrija uzgoja lososa predstavlja jedan od ključnih izvoznih sektora, sukob između korporativnih aktera, državne politike i ekoloških pokreta sve je izraženiji.
O stvarnom uticaju norveškog kapitala i budućnosti Zakona Lafkenče, razgovaramo sa Patrisijem Guzmanom S. Patrisio je stručnjak u oblasti poslovnih nauka, magistar latinoameričkog društva i politike, i urednik digitalnog lista Werken Rojo (werkenrojo.cl). Sa tačke gledišta dugogodišnjeg analitičara društveno-političkih procesa, Guzman raščlanjuje narative preovlađujuće u medijima glavnog toka i ukazuje na dublje ekonomske interese koji oblikuju savremenu čileansku stvarnost.
U kojoj meri je pitanje norveškog finansiranja organizacija Lafkenče postalo važnim na čileanskom dnevnom redu? Da li se o tome široko raspravlja ili je ograničeno na političku i gransku debatu?
Proizvodnja lososa je veoma značajna u Čileu. To je industrija koja je često kritikovana zbog niskih zarada i loših uslova rada, što dovodi do velikog broja teško povređenih radnika, pa čak i smrtnih slučajeva. Prema podacima NVO Ecoceanos, u periodu 2013-2026. najnovija brojka iznosi 90 smrtnih slučajeva. To Čile čini zemljom sa najvišom stopom smrtnosti u ovoj grani na svetskom nivou.
Postoji Zakon Lafkenče, čija svrha je da jamči zaštitu životne sredine i teritorijalna prava obalskog Mapuče stanovništva, poznatog kao Lafkenče. Uzgoj lososa smatra se veoma zagađujućim i invazivnim za domaću faunu, zbog povećanja sadržaja nitrata i njihove povezanosti sa širenjem toksičnih algi koje izazivaju „crvenu plimu“, zbog bekstva lososa u otvorenu sredinu, kao i zbog velike upotrebe antibiotika i drugih materija, uključujući i zabranjene poput malahitnog zelenila.
Uopšteno, kompanije koje posluju u Čileu u svim sektorima već nekoliko godina vode spor protiv ekoloških regulativa, tvrdeći da one usporavaju investicije. Nova vlada na čelu sa Hozeom Antoniom Kastom najavila je protivljenje onome što nazivaju „permisologijom“, što se može prevesti kao prekomerne ekološke regulative, i jasno zauzimaju stav protiv zaštite životne sredine. To, zajedno sa najavljenim merama smanjenja poreza za kompanije, predstavlja deo vladine politike usmerene na povećanje ekonomskog rasta.
U tom kontekstu treba razumeti optužbe o navodnom norveškom finansiranju Mapuče-Lafkenče organizacija. Celo ovo pitanje napada na zaštitu životne sredine brzo postaje bitna tema, ali mislim da je i dalje marginalno u čileanskoj raspravi i da ostaje u okvirima uskog, sektorskog političkog debatnog kruga, posebno kada je reč o navodnom norveškom uticaju.
Kako se ovo pitanje tumači u Čileu: kao mogući strani uticaj na unutrašnje procese ili kao deo unutrašnje političke i ekonomske borbe oko Zakona Lafkenče i industrije lososa?
Čile je zemlja sa ekonomijom veoma otvorenom za velika preduzeća i strana ulaganja. Iako postoje nacionalistički i pro-biznis krugovi koji pokušavaju da koriste argument stranog mešanja u unutrašnje procese kako bi diskreditovali ekološke i starosedelačke organizacije, ne čini mi se da su imali mnogo uspeha. Ipak, pod izgovorom prozračnosti, pokušaće da otežaju finansiranje ovakvih organizacija iz inostranstva.
Koje grupe aktera najaktivnije guraju ovu temu (političari, kompanije, regionalne strukture, mediji) i postoji li jasno razumevanje interesa koji je prvenstveno pokreću?
Promoteri ove teme su političari i kompanije koje kontrolišu većinu medija u Čileu, sa narativom suprotstavljenim ekološkim organizacijama, nezavisnim sindikatima i starosedelačkim pokretima.
U kojoj meri se u čileanskim stručnim i profesionalnim krugovima prihvata argument o mogućoj ekonomskoj motivaciji Norveške (zbog konkurencije u industriji lososa)? Da li se smatra dobro utemeljenim ili više političkom konstrukcijom?
U stvarnosti, ovo je veoma malo uverljiv argument, jer su industrije sa norveškim kapitalom važne u sektoru uzgoja lososa.
Suočeni smo sa veštačkom političkom konstrukcijom koja Norvešku posmatra kao jednu celinu sa jednom monolitnom politikom, bez razlikovanja različitih aktera kao što su država, kompanije, ekološke organizacije ili sindikati, od kojih svaki ima svoje programe rada i usmerenja.
Optužba da Norveška finansira priobalne zajednice koje se protive širenju industrije lososa ne uzima u obzir značajno prisustvo norveškog kapitala u čileanskoj industriji lososa, gde on predstavlja ključni stub i jednog od najvažnijih investitora i tehnoloških partnera u zemlji.
Sledeće informacije sumiraju glavne aktere norveškog kapitala u čileanskoj industriji lososa:
| Kompanija | Oblast specijalizacije | Vlasništvo / Poreklo |
| Mowi Chile | Uzgoj, prerada i prodaja lososa | Pofružnica Mowi ASA, norveške kompanije |
| Nova Austral | Proizvodnja i prerada lososa (regija Magaljanes) | Prvobitno norveški kapital; nedavne promene u vlasništvu |
| Cermaq Chile | Uzgoj lososa | Podružnica japanskog Mitsubishi Corp., ali sa dubokim norveškim korenima |
| Smir | Usluge uklanjanja morske vaši (caligus) | Norveški kapital |
| Nachipa Wellboats | Prevoz i rukovanje lososa po norveškoj tehnologiji | Zajedničko ulaganje (Joint venture) sa norveškom firmom Solvtrans |
| AKVA group | Dobavljač opreme, tehnologije i programskog obezbeđenja za akvakulturu | Norveška multinacionalna kompanija |
| AquaGen Chile | Snabdevanje genetičkim materijalom (jajne ćelije i sperma) | Podružnica AquaGen AS, norveška kompanija |
Mada su norveške kompanije ključne u ovom ekosistemu, njihov udeo u nacionalnoj proizvodnji se kolebao usled različitih faktora.
• Mowi Chile: proizvodni gigant — Mowi je najveći proizvođač lososa na svetu i u Čileu je akter prvog reda, sa rekordnim rodom od 78.137 tona samo u 2025. godini. Iako nema javnih podataka o tržišnom udelu, njen obim proizvodnje i globalna pozicija čine je nezamenljivim igračem u nacionalnoj industriji.
• Nova Austral: slučaj promene vlasništva — Istorijski značajan akter u regionu Magaljanes, čije je vlasništvo prošlo kroz proces restrukturiranja. Oktobra 2024. norveški fond Altor Capital izašao je iz kompanije, koju je preuzeo engleski fond Fidera, čime je okončana era norveškog kapitala u ovoj firmi.
• Cermaq: norveški koreni, japanski kapital — Cermaq je paradigmatičan primer. Sa dugom norveškom istorijom, danas je u 100% vlasništvu Mitsubishi Corporation iz Japana. Ipak, smatra se jednom od vodećih kompanija u svetu i značajnim akterom u Čileu, sa operacijama duž celog lanca vrednosti.
• Izvan proizvodnje: ekosistem dobavljača — Norveška ulaganja daleko prevazilaze samu proizvodnju. Kompanije kao što su AKVA group (oprema) i AquaGen (genetika) od suštinskog su značaja za svakodnevni rad u Čileu. Zapravo, od oko 70 norveških kompanija koje posluju u zemlji, većina pripada ribarskom i akvakulturnom sektoru, čineći ekosistem usluga i tehnologije svetske klase.
Postoji li očekivanje da će ova situacija dovesti do praktičnih rešenja (istrage, promene u regulaciji NVO, izmene Zakona Lafkenče), ili preovladava mišljenje da je reč o prolaznom medijskom događaju bez dugoročnih posledica?
Moje lično mišljenje, koje dele mnogi ekolozi i ekonomisti, jeste da idemo ka većoj konfliktnosti i da će promene koje vlada bude sprovodila biti regresivne, odnosno više negativne nego pozitivne u pogledu praktičnih rešenja.
